Izraelski i američki zvaničnici procenjuju da Revolucionarna garda ima ključnu ulogu u ekonomskom upravljanju Iranom, dok izostanak javnog nastupa vrhovnog lidera izaziva zabrinutost
Prema najnovijim analizama izraelskih i američkih zvaničnika, uloga Revolucionarne garde (IRGC) u Iranu prevazilazi vojnu sferu i direktno utiče na ključne ekonomske tokove zemlje. Ovakva ocena dolazi nakon što su potvrđene sumnje da vrhovni lider Mojtaba Hamenei nije aktivno prisutan u svakodnevnom upravljanju, što dodatno komplikuje donošenje ekonomskih odluka na najvišem nivou.
Analitičari ističu da je Ahmad Vahidi, komandant IRGC, zajedno sa ostalim čelnicima garde, poznat po tvrdom stavu i nespremnosti na ustupke kada je reč o međunarodnim ekonomskim pregovorima. Ovi stavovi su naročito izraženi tokom i nakon potpisivanja nuklearnog sporazuma sa SAD, kada je IRGC demonstrirala svoju moć lansiranjem balističkih raketa.
Prema izjavama iz američke administracije, pregovori o ublažavanju sankcija i otvaranju iranskog tržišta ostaju u zastoju, jer nije jasno ko ima ovlašćenje za donošenje ekonomskih odluka. Bivši predsednik SAD Donald Tramp javno je izrazio sumnju u to ko je stvarni lider Irana, naglašavajući podele između “tvrde linije” unutar IRGC i umerenijih političkih struktura.
Sa druge strane, pojedini izveštaji ukazuju da Mojtaba Hamenei i dalje učestvuje u upravljanju državom, ali u modelu koji podseća na korporativni menadžment, gde IRGC komandanti imaju značajnu ulogu. Od početka aktuelnog konflikta, Hamenei nije javno nastupao niti se obraćao, a navodi o njegovom zdravstvenom stanju dodatno pojačavaju neizvesnost.
Izrael je, prema izjavi ministra odbrane Israela Katza, spreman da obnovi ratna dejstva s Iranom, čekajući političku odluku američke administracije. Istovremeno, produženje trenutnog primirja od strane SAD ima za cilj da omogući formulaciju jedinstvenog predloga za rešavanje tenzija, što bi moglo uticati na buduće ekonomske sankcije i tokove trgovine u regionu.
Prema procenama, ovakva kombinacija političke nestabilnosti i vojne kontrole dodatno otežava poslovanje stranih investitora u Iranu, dok domaća privreda trpi posledice ograničenog pristupa svetskim tržištima i stalnih promena u regulativi. Dugoročne implikacije uključuju slabiji privredni rast i smanjenu konkurentnost iranske ekonomije.
