Rastući DeFi i yield proizvodi izlažu korisnike riziku, podseća na kolaps Celsius i FTX platformi
Kripto tržište beleži sve veću ponudu bankarskih usluga od strane berzi, ali bez tradicionalnih zaštita za korisnike, upozorava novi izveštaj Banke za međunarodna poravnanja (BIS). Prema objavljenim podacima, broj platformi koje nude lending i yield proizvode — često oglašavane kao pasivni prihod — ubrzano raste. Ovi proizvodi funkcionišu kao neobezbeđeni zajmovi ka slabo regulisanim ‘senka bankama’, pri čemu korisnici često gube kontrolu ili čak vlasništvo nad svojim digitalnim sredstvima.
U izveštaju se navodi da korisnici ulažu svoja sredstva u platforme koje ih dalje plasiraju u rizične aktivnosti, bez depozitnog osiguranja, transparentnosti ili tradicionalnih bankarskih garancija. Povrat za klijente zavisi od uspešnosti ovih investicija, ali u slučaju gubitaka korisnici ostaju direktno izloženi solventnosti same platforme. BIS upozorava da su ovakve prakse posebno opasne za male ulagače, koji često nisu svesni pravne i ekonomske razlike između klasičnih banaka i kripto berzi.
Izveštaj podseća na primere propasti Celsius Network i FTX, gde su korisnici ostali bez sredstava zbog nedostatka zaštitnih mehanizama, ali i na flash crash iz oktobra 2025. koji je izazvao likvidacije u vrednosti od 19 milijardi dolara (oko 2,05 biliona dinara). Problem dodatno pogoršava činjenica da su najveći kripto igrači prerasli u “multifunkcionalne kripto posrednike” koji kombinuju više usluga pod jednim krovom — od trgovine do pozajmica — što je u klasičnom finansijskom sektoru zakonom odvojeno.
BIS zaključuje da sve veća popularnost i marketing ovih proizvoda, bez jasnih pravila i državnog nadzora, predstavlja sistemski rizik za korisnike i širu stabilnost digitalnih tržišta. U Srbiji, kripto tržište i dalje nije potpuno regulisano, a dobit od trgovanja podleže porezu od 15%.