Kuba omogućila ulaganja kubansko-američkim preduzetnicima; američki kongresmeni traže prekid blokade zbog uticaja na privredu
Predsednik Kube Miguel Diaz-Canel istakao je tokom susreta sa američkim kongresmenima Pramilom Jayapal i Jonathanom Jacksonom u Havani ozbiljne ekonomske posledice koje je, prema njegovim rečima, izazvala američka blokada. Diaz-Canel je na društvenim mrežama naglasio da je „energična blokada određena od strane SAD, uz pretnje i još agresivnije mere“, imala značajan negativan uticaj na kubansku privredu i svakodnevni život stanovništva.
Tokom sastanka, Diaz-Canel je ponovio spremnost kubanske vlade na „ozbiljan i odgovoran bilateralni dijalog“ sa Sjedinjenim Državama, uz traženje rešenja za postojeće razlike. S druge strane, američka administracija iz vremena Donalda Trampa odbacila je tvrdnje o blokadi, ističući da nisu uvedene dodatne kaznene mere, već je samo onemogućeno Kubi da prima subvencionisanu naftu iz Venecuele nakon hapšenja bivšeg predsednika Nikolasa Madura.
Kongresmeni Jayapal i Jackson naglasili su u svojoj izjavi da su tokom posete Kubi razgovarali sa predstavnicima različitih društvenih grupa, uključujući porodice, verske vođe, preduzetnike, organizacije civilnog društva, predstavnike kubanske vlade, ambasadore iz Latinske Amerike i Afrike, kao i disidente. Konsenzus svih sagovornika bio je da je „ova nelegalna blokada“ nanela štetu i da treba odmah da prestane.
Jayapal je navela: „Poslednjih nekoliko dana proveli smo u Kubi kako bismo iz prve ruke videli razmere devastacije i patnje izazvane američkom blokadom goriva. Ne verujemo da većina Amerikanaca želi da se ovakva surovost i nehumanost nastavi u naše ime.“
Kao deo ekonomskih reformi, Kuba je, prema navodima kongresmena, oslobodila 2.000 zatvorenika i preduzela korake ka liberalizaciji privrede, uključujući omogućavanje kubansko-američkim preduzetnicima da ulažu u privatni sektor na Kubi. Jayapal i Jackson ocenjuju da sada glavne prepreke za napredak leže u politici SAD i pozivaju na „odmah započinjanje stvarnih pregovora“ s ciljem unapređenja ekonomskih i društvenih prava građana Kube, ali i koristi za američko stanovništvo.
Zaključeno je da su aktuelne prepreke, uključujući hladnoratovsku politiku ekonomskih sankcija i vojnog pritiska, prevaziđene i da je došlo vreme za redefinisanje američko-kubanskih odnosa, što bi moglo imati značajan ekonomski i politički efekat na ceo region.
