U hemiluminiscentnim imunotestovima opisana odstupanja od 80 do 120 odsto oporavka, ključni uticaj hemolize i lipemije
Hemiluminiscentni imunotestovi (CLIA) sve češće se suočavaju sa problemom interferencije uzoraka, što dovodi do nepreciznih rezultata i povećanih koeficijenata varijacije (CV) u laboratorijskoj dijagnostici. Prema zvaničnim analizama, najčešći uzroci su prisustvo hemoglobina, lipida, bilirubina, reumatoidnog faktora i heterofilnih antitela, koji mogu značajno uticati na tačnost rezultata. Interferencija se često manifestuje kao neočekivane oscilacije u replikatima ili trendovi koji odstupaju od standardne krive, pri čemu oporavak analita pada ispod 80 odsto ili premašuje 120 odsto.
Hemolizovani uzorci, odnosno prisustvo hemoglobina i hem-derivata, posebno utiču na CLIA testove, jer apsorbuju svetlost u širokom spektru i mogu smanjiti intenzitet signala. U kliničkim i istraživačkim uslovima, kada izbegavanje hemolizovanih uzoraka nije moguće, preporučuje se dodatno razblaživanje uzorka kako bi se analit doveo u linearan opseg testa, kao i upotreba matriksom usklađenih blankova i preporučenih razređivača iz samog kompleta radi veće konzistentnosti rezultata.
Pored hemolize, lipemija (povećan sadržaj masnoća) i ikterus (povećan bilirubin) predstavljaju česte preanalitičke probleme. Lipemija može izazvati rasipanje svetlosti i smanjenje preciznosti signala, dok bilirubin može uticati na detekciju ili remeti vezivanje antitela i antigena, što dovodi do nižih merenih vrednosti.
Heterofilna antitela, uključujući ljudska anti-miš antitela (HAMA), često prave lažno pozitivne rezultate u sandwich CLIA formatima tako što nespecifično povezuju hvatajuća i detekciona antitela. U slučaju sumnje na ovakvu interferenciju kod uzoraka ljudskog seruma, preporučuje se korišćenje specijalizovanih blokatora heterofilnih antitela u razređivaču.
Da bi se detektovala interferencija, stručnjaci preporučuju dodavanje poznate koncentracije analita u problematičnu matricu uzorka. Ukoliko je oporavak van opsega 80-120 odsto, uticaj interferencije je potvrđen. Vizuelna inspekcija uzoraka može takođe ukazati na prisustvo lipemije (zamućen izgled) ili ikterusa (žuta boja).
Ove smernice omogućavaju laboratorijama da prepoznaju i minimizuju uticaj interferencije u CLIA testovima, čime se povećava pouzdanost i preciznost laboratorijskih rezultata.
Source: https://www.ibtimes.com/how-reduce-sample-interference-clia-assays-effectively-3801798
