Nemački proizvođač naočara završava istorijsko poslovanje, sud izdvaja milion evra za socijalni program otpuštenih zaposlenih
Nemački brend Menrad, poznat po proizvodnji naočara, zvanično zatvara poslovanje nakon 130 godina postojanja. Sud je iz socijalnog plana izdvojio ukupno milion evra za isplate bivšim radnicima, čime je obezbeđena finansijska podrška zaposlenima koji su ostali bez posla usled gašenja kompanije.
Gašenje brenda Menrad označava kraj jedne od najdugovečnijih porodičnih kompanija u nemačkoj industriji optike, čija je tradicija započeta još krajem 19. veka. Nakon višedecenijskog poslovanja na evropskom i svetskom tržištu, Menrad se suočio sa promenjenim tržišnim uslovima i konkurencijom, što je dovelo do odluke o prestanku rada.
Prema zvaničnim informacijama, sud je iz socijalnog plana obezbedio isplatu od ukupno milion evra, namenjenih bivšim zaposlenima kompanije. Ovaj iznos predviđen je za pokriće otpremnina i drugih prava radnika, u skladu sa nemačkim zakonodavstvom i pravilima o zaštiti zaposlenih prilikom restrukturiranja ili zatvaranja poslovnih subjekata.
Menrad je tokom decenija važio za jednog od lidera u segmentu optičke industrije, sa širokom mrežom klijenata i partnera u više od 100 zemalja. Uprkos snažnom brendu i dugoj tradiciji, kompanija nije uspela da održi profitabilnost u uslovima snažnog tržišnog pritiska i promena u potrošačkom ponašanju.
Isplata iz socijalnog plana predstavlja završnu fazu procesa restrukturiranja, čime se omogućava bivšim radnicima da ostvare svoja zakonom zagarantovana prava. Analitičari ocenjuju da prestanak rada ovako dugovečnog brenda šalje snažan signal o izazovima sa kojima se suočavaju tradicionalne evropske kompanije u uslovima globalizacije i digitalizacije proizvodnje.
Menradovo povlačenje sa tržišta ostavlja upražnjeno mesto u sektoru proizvodnje naočara, dok se očekuje da deo tržišnog udela preuzmu novi ili postojeći konkurenti specijalizovani za inovacije i moderne tehnologije u optici. Sudski proces isplate otpremnina za bivše radnike označava i kraj jednog poglavlja u nemačkoj industriji, potvrđujući važnost socijalnih mera u tranzicionim periodima za zaposlene.