Međunarodni monetarni fond upozorava na posledice geopolitičkih tenzija, uz prognozu stabilizacije rasta ispod istorijskog proseka
Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio je prognozu globalnog ekonomskog rasta za 2026. godinu na 3,1 odsto, što je za 0,2 procentna poena manje u odnosu na januarsku projekciju, navodi se u najnovijem izveštaju Fonda. Očekivani rast za 2027. ostaje nepromenjen na 3,2 odsto, dok je tempo rasta u periodu 2024–2025. iznosio oko 3,4 odsto. Prognoze pokazuju stabilizaciju globalnog rasta ispod istorijskog proseka od 3,7 odsto iz perioda 2000–2019. godine.
Izveštaj MMF-a naglašava da su procene zasnovane na „referentnoj prognozi“, s obzirom na neizvesnosti izazvane aktuelnim geopolitičkim sukobima. Ove pretpostavke polaze od toga da će rat imati ograničen uticaj i trajanje, sa očekivanjem da će poremećaji nestati do sredine 2026. godine, što se poklapa sa kretanjem cena fjučersa na robu od 10. marta. U slučaju nepovoljnijeg scenarija, uz veći i dugotrajniji rast cena energije, globalni rast mogao bi da uspori na 2,5 odsto 2026, dok bi inflacija dostigla 5,4 odsto. U najtežem scenariju, sa ozbiljnijim oštećenjem energetske infrastrukture, rast bi mogao pasti na oko dva odsto, a inflacija bi premašila šest odsto do 2027. godine.
MMF procenjuje da će globalna inflacija porasti na 4,4 odsto u 2026, a zatim opasti na 3,7 odsto u 2027. godini, što je viši nivo u odnosu na ranije procene. Bez uticaja rata, procene za 2026. godinu ukazivale bi na rast od 3,4 odsto, što je za 0,1 procentni poen više nego u prethodnim analizama.
Fond ističe da su smanjene prognoze za 2026. rezultat poremećaja izazvanih ratom, delimično ublaženih prethodnim snažnim ekonomskim podacima i smanjenjem carina. „Negativni rizici dominiraju, čak i nakon što se jedan od ključnih rizika već materijalizovao – eskalacija geopolitičkih tenzija“, izjavio je glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinša. On upozorava da bi dalje eskalacije ili političke nestabilnosti mogle izazvati ozbiljne poremećaje, uključujući najtežu energetsku krizu modernog doba.
Stepen rizika značajno varira po regionima, pri čemu su ekonomske posledice najizraženije u zemljama pogođenim sukobom i tržištima u razvoju, posebno onima koja zavise od uvoza sirovina i imaju strukturne slabosti. Prognoza rasta za ove ekonomije smanjena je za 0,3 procentna poena za 2026, dok je za razvijene zemlje uglavnom ostala nepromenjena.
MMF upozorava i na potencijalne trgovinske sporove, posebno u vezi sa retkim zemnim elementima, kao i na rizik od revidiranja očekivanja u vezi sa profitabilnošću veštačke inteligencije. To bi moglo uticati na investicije i izazvati volatilnost na finansijskim tržištima. Dodatno, veći fiskalni deficiti i rast javnog duga mogu pojačati pritisak na dugoročne kamatne stope, dok slabljenje institucija, uključujući centralne banke, može produbiti inflaciona očekivanja.
MMF preporučuje efikasne nacionalne mere i međunarodnu saradnju radi jačanja ekonomske otpornosti, uz prioritet očuvanja stabilnosti cena, fiskalne održivosti i sprovođenja strukturnih reformi. Centralne banke treba da zadrže oprez i kredibilitet, dok bi fiskalne mere trebalo da budu ciljane i privremene, sa fokusom na zaštitu najugroženijih i obnovu fiskalnih rezervi.
Source: https://www.bizsrbija.rs/vesti/mmf-globalni-rast-pao-na-31-odsto-inflacija-ide-na-44-odsto