Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva naglašava potrebu za energetskom efikasnošću i stabilnim finansijskim sistemima kako bi se ublažili inflatorni pritisci u Evropi
Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da je globalna ekonomija izgubila oko 20 odsto nafte i gasa na koje se oslanjala usled aktuelne krize na Bliskom istoku, što je izazvalo značajan disbalans između ponude i potražnje, sa direktnim posledicama na rast cena energenata. Ovo je izjavila direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva u intervjuu nakon prolećnih zasedanja MMF-a i Svetske banke.
Georgijeva ističe da su za ublažavanje posledica ovih šokova neophodne koordinisane globalne ekonomske mere, sa posebnim fokusom na povećanje energetske efikasnosti, jačanje otpornosti finansijskih sistema i ulaganja u dugoročni rast. Ona je ocenila da su poremećaji na energetskim tržištima potencijalni okidač za pozitivne promene, kao što su diversifikacija izvora energije i veća ekonomska stabilnost.
U evropskom kontekstu, trenutni efekat krize odražava se kroz nagli skok cena goriva i potrebu da se ograniči potražnja kako bi se smanjio disbalans. Georgijeva navodi da mere štednje mogu pomoći u ublažavanju situacije, ali upozorava da univerzalne subvencije, koje koriste i siromašnima i bogatima, mogu dodatno povećati inflatorne pritiske. “Ako mere koje se preduzimaju povećaju tražnju kada je ponuda smanjena, to će biti kao dolivanje ulja na vatru – inflacija će se samo intenzivirati”, naglasila je direktorka MMF-a.
Posebno je podvukla da Evropa mora da prati potencijalne inflatorne pritiske koji bi mogli primorati Evropsku centralnu banku i nacionalne centralne banke na podizanje kamatnih stopa, što bi usporilo ekonomski rast. Međutim, ocenila je da je bankarski sektor u Evropi stabilan i da su politike koordinisane, što doprinosi finansijskoj otpornosti regiona.
Georgijeva je ukazala i na razlike između evropske i američke ekonomije, ističući da Amerika ostvaruje brži rast produktivnosti rada, između ostalog zbog dubljeg tržišta kapitala, većih inovacija i podsticajnog okruženja za preduzetništvo. Kao primer, navela je da 300 milijardi evra evropskih depozita odlazi u Sjedinjene Američke Države, gde doprinosi rastu američke privrede.
Govoreći o dugoročnim promenama, direktorka MMF-a očekuje da trenutna kriza dodatno podstakne ulaganja u energetsku efikasnost i diverzifikaciju resursa, posebno u zemljama koje zavise od uvoza energije. Naglasila je da je 80 odsto zemalja sveta uvoznik energenata, pri čemu su one sa rezervama i sposobnošću apsorpcije šokova u boljoj poziciji od ostalih.
Georgijeva je zaključila da su pojedinačne zemlje ograničene u uticaju na spoljne šokove, ali mogu graditi jače sisteme zaštite i ekonomske otpornosti. Glavni zadatak MMF-a ostaje pomoć članicama da ojačaju kapacitete i razviju regionalne i međuregionalne ekonomske veze, što je posebno važno u svetu podložnom čestim globalnim krizama.
Source: https://www.bizsrbija.rs/vesti/georgijeva-globalne-krize-traze-hitne-ekonomske-mere