Geopolitička eskalacija između Irana i SAD povećala cene nafte za 14 dolara po barelu, rafinerije u Singapuru dostigle marže od 30 dolara
Eskalacija sukoba između Irana i Sjedinjenih Američkih Država u martu 2026. godine izazvala je značajne pomeraje na globalnim energetskim i finansijskim tržištima, saopštile su analitičke kuće. Najizraženije promene odnose se na izvoz nafte iz regiona van Persijskog zaliva, kao i na profitabilnost rafinerija i odbrambenih kompanija.
Usled zastoja tankera u Ormuskom moreuzu, kroz koji inače prolazi oko petina svetske nafte, države i kompanije sa izvoznim rutama van zone konflikta ostvarile su najveće benefite. Rusija je, prema analizi J.P. Morgan, zabeležila preokret u cenovnom paritetu: ruska Urals nafta, koja je pre sukoba bila jeftinija od Brent-a za 13 dolara po barelu, sada se prodaje sa premijom od 4 do 5 dolara u odnosu na Brent. Slično, SAD, Kanada i Norveška su povećale izvoz na atlantska tržišta, dok je cena nafte na svetskim berzama porasla za 14 dolara po barelu zbog rizika od dugotrajnih poremećaja u isporukama, pokazuje istraživanje Goldman Sachs-a.
Rafinerije su takođe ostvarile značajne profite. U Singapuru su kompleksne rafinerijske marže dostigle blizu 30 dolara po barelu početkom marta, što je najviši nivo u gotovo četiri godine. Indijske rafinerije su kupovale diskontovanu sirovu naftu i izvozile goriva na evropska tržišta pogođena nestašicama, dok su rafinerije na američkoj obali Meksičkog zaliva beležile rekordne marže zahvaljujući preradi teške nafte u visokovredna goriva. Najveći rast beleže margine na dizel i mlazno gorivo zbog povećane tražnje iz avio i transportnog sektora. Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) u poslednjem izveštaju napominje da dostupnost teške sirove na američkoj obali može lokalno oboriti određene marže, u zavisnosti od vrste sirovine i tražnje za finalnim proizvodima.
Odbrambene i bezbednosne kompanije su takođe u fokusu investitora, jer vlade povećavaju narudžbine za naoružanje, nadzorne i komunikacione sisteme. Dugoročni ugovori za nabavku vojne opreme i infrastrukture donose stabilne prihode ovim sektorima.
Pojedini investitori i milijarderi ostvarili su lične dobitke tokom geopolitičkih previranja, naročito oni sa vlasništvom u sektorima koji imaju koristi od poremećaja – poput energetike i digitalnih valuta. Prema podacima iz marta 2026. godine, imovina Donalda Trampa porasla je za 550 miliona dolara, na ukupno 6,5 milijardi dolara, zahvaljujući rastu vrednosti kripto investicija.
Analitičari zaključuju da neizvesnosti na Bliskom istoku redistribuiraju ekonomske dobitke u korist izvoznika izvan konfliktne zone, velikih rafinerija i vojno-industrijskog kompleksa, dok su potrošači i industrija izloženiji rastu troškova energenata i sirovina.
