Pad cena nafte i rast berzi nakon izjave o smanjenju iranskih vojnih kapaciteta, dok Iran upozorava na mogući skok cene iznad 200 dolara po barelu
Cene nafte na svetskim tržištima pale su ispod 90 dolara po barelu nakon što su iz SAD stigle ocene da Iran više nema značajne vojne kapacitete, uključujući mornaricu, vazduhoplovstvo i komunikacione sisteme. Istovremeno, berzanski indeksi zabeležili su rast pod uticajem ovakvih izjava, a tržišta su reagovala pozitivno na potencijalno smanjenje geopolitičkih tenzija.
Prethodno su cene nafte rasle tokom noći sa nedelje na ponedeljak zbog neizvesnosti u vezi sa trajanjem sukoba. Međutim, izjave iz SAD da su iranske vojne mogućnosti znatno smanjene i da su skladišta dronova i proizvodni kapaciteti uništeni, dovele su do preokreta na tržištu. Prema procenama, Iran trenutno ne raspolaže vojnim resursima koji bi mogli dugoročno destabilizovati tržište energenata.
I pored toga, zvaničnici iz Irana su upozorili da bi nastavak sukoba sa SAD i Izraelom mogao dovesti do značajnog poskupljenja energenata na globalnom nivou. Portparol Revolucionarne garde izjavio je da bi, ukoliko se neprijateljstva nastave, cene nafte mogle premašiti 200 dolara po barelu. “Ako možete da tolerišete naftu iznad 200 dolara, nastavite sa ovom igrom”, navedeno je u saopštenju.
Prema analizi energetskih stručnjaka, rat na Bliskom istoku doveo je do smanjenja od oko 20% ukupnih svetskih zaliha nafte, što je dvostruko više nego tokom Suecke krize 1950-ih. Bob McNally, predsednik Rapidan Energy i bivši energetski savetnik Bele kuće, naveo je da je ovo najveći poremećaj u snabdevanju naftom u istoriji energetskog tržišta.
Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je međunarodnu misiju koja bi obezbedila bezbedan prolaz brodovima kroz Ormuski moreuz, ključni koridor za izvoz nafte sa Bliskog istoka. Prema Makronovim rečima, operacija će biti isključivo defanzivnog karaktera i ima za cilj stabilizaciju energetskog tržišta.
Pad cena nafte pozitivno se odrazio na globalna berzanska kretanja, dok investitori pažljivo prate dalji razvoj situacije. Tržišni analitičari ističu da bi svaki novi poremećaj ili eskalacija sukoba mogao iznova destabilizovati cene i uticati na privrede zemalja zavisnih od uvoza energenata.
