WTI premašio Brent i dostigao 114 dolara, dok je ruski Urals na 121,17 dolara usled napetosti na Bliskom istoku
Cene sirove nafte nastavile su snažan rast početkom aprila 2026. godine, pri čemu je američka nafta WTI (West Texas Intermediate) premašila cenu od 114 dolara po barelu, što je viša vrednost i od globalnog Brent indeksa, koji je iznosio 111 dolara. Ovakva inverzija, u kojoj je WTI skuplji od Brenta, retko se dešava i ukazuje na rastuće tržišne napetosti i poremećaje u lancima snabdevanja.
Pored toga, cena UEA Murban nafte porasla je na 114,8 dolara po barelu, dok je ruska nafta Urals zabeležila vrednost od 121,17 dolara, što je rast od 15,44 dolara, odnosno 14,60 odsto u odnosu na prethodni period, pokazuju podaci sa tržišta na dan 6. april 2026. godine. Rast cena nije ograničen samo na naftu, već su i cene prirodnog gasa zabeležile umereni porast, što dodatno odražava pritisak na globalno energetsko tržište.
Uzrok ovakvih kretanja leži pre svega u produbljenim geopolitičkim tenzijama na Bliskom istoku, posebno zbog nastavka ratnih sukoba u regionu i povećanog rizika od poremećaja transporta kroz Ormuski moreuz, ključnu tranzitnu tačku za svetske zalihe nafte. Tržišta su reagovala uvođenjem dodatne ratne premije na cene nafte, jer je mogućnost blokade ili ograničenja izvoza kroz ovaj moreuz značajno povećala tražnju za naftom koja može biti isporučena alternativnim rutama.
Neobična situacija u kojoj je WTI skuplji od Brent nafte, što je suprotno tradicionalnim tržišnim odnosima, rezultat je procene investitora da su američke zalihe i transportni putevi trenutno sigurniji i lakše dostupni u poređenju sa isporukama iz drugih regiona podložnih geopolitičkim rizicima. Dodatni pritisak na cene došao je i nakon izjava iz američke administracije o nastavku političkog i vojnog pritiska na Iran, što je tržište protumačilo kao signal za dugotrajniju nestabilnost i moguće nove poremećaje u snabdevanju.
Analitičari upozoravaju da će ovako visoke cene nafte održavati pritisak na inflaciju, posebno u zemljama koje su veliki uvoznici energenata, dok bi dugotrajna nestabilnost mogla negativno uticati i na globalni ekonomski rast. Finansijska tržišta su reagovala kratkoročnim padom deonica, dok su povremeni signali mogućeg smirivanja tenzija donosili privremene oporavke, ali bez trajnog efekta na osnovni rizik u energetskom sektoru.
Situacija na tržištu ostaje izuzetno nestabilna, a dalja kretanja cena u velikoj meri zavise od razvoja događaja na Bliskom istoku i sposobnosti glavnih izvoznika da obezbede kontinuitet isporuka nafte i gasa.