Rast energenata i neizvesnost oko prekida vatre prete američkom privrednom rastu, ključni prag nafti na 125 dolara
Cene nafte West Texas Intermediate (WTI) premašile su prag od 125 dolara po barelu (13.500 dinara) tokom poslednjih nedelja, što dodatno podgreva zabrinutost za inflaciju i ekonomski rast u Sjedinjenim Američkim Državama usled rata u Iranu. Najnoviji podaci pokazuju da su energenti vodeći faktor rasta potrošačkih cena, dok je američka privreda i dalje izložena riziku od eventualnog nastavka sukoba.
Prema analizi tržišta, granica od 125 dolara po barelu označena je kao kritična tačka nakon koje rast cena energenata postaje ozbiljan problem za celokupnu američku ekonomiju. Glavni ekonomista RSM-a, Joseph Brusuelas, ističe da bi dalji rast nafte mogao poremetiti fragilni ekonomski oporavak. Do sada, inflacija u SAD pokazuje mešovite signale – deo rasta potiče direktno iz poskupljenja energije, dok osnovna inflacija ostaje pod kontrolom.
Tržišni analitičari ocenjuju da su pritisci na cene najizraženiji u sektorima transporta, industrije i potrošnje, gde su troškovi goriva i struje značajno porasli. Ukoliko se trenutni prekid vatre održi, očekuje se postepena stabilizacija cena i povratak inflacije ka ciljanom nivou Federalnih rezervi. Međutim, nastavak neprijateljstava dodatno bi zamutio izglede za održiv rast i mogao bi izazvati novi talas poskupljenja kroz lanac snabdevanja.
Inflacioni podaci za mart pokazuju da su cene na pumpama u proseku porasle više od 10% u odnosu na prethodni kvartal, što se direktno odražava na budžet američkih domaćinstava. Industrijski sektor takođe beleži rast input troškova, dok su logistički lanci pod pritiskom zbog geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku.
“Uticaj geopolitičkih tenzija na tržište energenata može se osetiti na svim nivoima američke ekonomije”, ističe Brusuelas. “Ako nafta ostane iznad 125 dolara, rizikujemo ulazak u period produžene inflacije i usporenog rasta.”
U poređenju sa evropskim tržištem, američka privreda pokazuje veću otpornost zahvaljujući domaćoj proizvodnji, ali i dalje je ranjiva na šokove izazvane globalnim rastom cena energenata. Istorijski gledano, rast nafte iznad 120 dolara pratio je i rast ukupnih potrošačkih cena, što je izazivalo dodatne pritiske na monetarnu politiku Federalnih rezervi.
Tržišni fokus u narednim nedeljama ostaje na kretanju cena nafte i eventualnim političkim rešenjima za stabilizaciju Bliskog istoka. Dokle god postoji neizvesnost oko prekida vatre, volatilnost na energetskim tržištima i dalje će biti izražena, sa posledicama po inflaciju i privredni rast u SAD.
