Rast cene nafte direktno utiče na inpute u poljoprivredi, ministar najavljuje subvencije, dok ekonomski stručnjaci upozoravaju na ograničen domet pomoći
Naftna kriza na međunarodnom tržištu uzrokovala je značajan rast inputnih troškova u srpskoj poljoprivredi, što je izazvalo zabrinutost među proizvođačima i ekonomskim analitičarima. Ministar poljoprivrede Srbije izrazio je optimizam povodom državnih mera za ublažavanje posledica, dok stručnjaci sa tržišta ocenjuju da su trenutne intervencije nedovoljne za dugoročnu stabilnost sektora.
Prema zvaničnim podacima, cena dizel goriva, ključnog energenta u poljoprivrednoj proizvodnji, porasla je zbog aktuelne naftne krize. Ovaj rast cena direktno utiče na cenu obrade zemljišta, setve i žetve, što dodatno opterećuje poljoprivrednike. Ministarstvo poljoprivrede najavilo je nastavak politike subvencionisanja dela troškova goriva i uvođenje dodatnih mera podrške, uz obrazloženje da je cilj očuvanje konkurentnosti domaće proizvodnje.
Analitičari ističu da rast cene nafte izaziva lančano poskupljenje svih ključnih inputa, uključujući đubrivo i transport, što može dovesti do smanjenja profitabilnosti i investicija u sektoru. Oni smatraju da trenutne državne mere, poput subvencija za gorivo, imaju ograničen domet i da nisu dovoljne da kompenzuju rastuće troškove na globalnom tržištu energenata. Prema njihovom mišljenju, strukturalne reforme i diversifikacija izvora energije su neophodni za dugoročnu otpornost poljoprivrede.
Ministar poljoprivrede naglasio je da je „država opredeljena da očuva stabilnost proizvodnje“, uz napomenu da su rezervisana sredstva za hitnu pomoć farmerima i najosetljivijim kategorijama proizvođača. Ministar je izrazio uverenje da će mere pomoći ublažiti negativne efekte i omogućiti normalno odvijanje radova na terenu.
S druge strane, ekonomski analitičari upozoravaju da bi prolongiranje naftne krize moglo dodatno ugroziti bilanse domaćih proizvođača, posebno malih i srednjih gazdinstava. Oni podsećaju da je srpska poljoprivreda već pod pritiskom promenljivih klimatskih uslova i volatilnosti svetskog tržišta, te da će dugoročna rešenja zahtevati širu energetsku i agrarnu strategiju.
U aktuelnim okolnostima, sektor se suočava sa izazovima koji prevazilaze samo trenutnu cenu goriva, dok ostaje otvoreno pitanje da li će najavljene mere biti dovoljne za očuvanje konkurentnosti poljoprivrede na domaćem i međunarodnom tržištu.
