Privredna društva ulažu najviše u nespecijalizovanu trgovinu i IT, dok preduzetnici biraju zanatske usluge i održavanje vozila
Prema zvaničnim podacima o tržišnoj dinamici za 2025. godinu, u Srbiji je najveći broj novih privrednih društava registrovan u oblastima nespecijalizovane trgovine na veliko, izgradnje stambenih i nestambenih zgrada, računarskog programiranja i IT konsultantskih aktivnosti, kao i poslovnog konsaltinga. U poređenju sa prethodnim godinama, lista najpopularnijih sektora ostala je gotovo nepromenjena, a uslužne delatnosti i dalje privlače najveći broj osnivača.
Analiza pokazuje da su, osim navedenih, značajan rast zabeležile oblasti drumskog prevoza tereta, iznajmljivanja nekretnina, inženjerskih i projektantskih usluga te trgovine na malo putem interneta ili pošte. Ove delatnosti beleže stalni priliv novih firmi, ali su istovremeno i među sektorima sa najvišom stopom zatvaranja, što ukazuje na izazove održivosti i konkurenciju na tržištu.
Kod preduzetnika, fokus je preusmeren na zanatske i lične usluge. Najviše novih preduzetničkih radnji otvoreno je u frizerskim i kozmetičkim salonima, servisima za održavanje i popravku motornih vozila, specijalizovanim građevinskim radovima poput postavljanja podnih i zidnih obloga, kao i u dizajnerskim delatnostima. Ove oblasti zahtevaju niža početna ulaganja i omogućavaju veći stepen fleksibilnosti, što ih čini privlačnim za samostalne preduzetnike.
Rastući trend malih kućnih biznisa, kao što su kreiranje aplikacija i copywriting, dodatno doprinosi diverzifikaciji tržišta. Za pokretanje proizvodnje aplikacija za pametne telefone, neophodna su inicijalna sredstva za razvoj, dok se prihodi ostvaruju putem oglašavanja, kupovina u aplikaciji ili marketinških aktivnosti vezanih za plasman proizvoda. Copywriteri, sa ili bez formalnog obrazovanja iz oblasti biznisa i marketinga, sve više nalaze angažman kroz digitalne platforme i online kurseve.
U oblasti poljoprivrede, ulaganja su jasno definisana: proizvodnja kamilice na hektaru zahteva ulaganje od 700 evra, heljde 1.000 evra, žalfije 1.200 evra, belog sleza 1.300 evra, dok je za bosiljak potrebno 1.100 evra po hektaru. Vršna ulaganja odnose se na višerodne maline, gde je za 100 kvadratnih metara potrebno oko 1.500 evra. Plastenička proizvodnja povrća može da se pokrene sa kapitalom od 2.000 evra.
Podaci ukazuju na stabilan interes za tradicionalne i nove sektore, ali i na kontinuiran izazov održivosti, s obzirom na to da su oblasti sa najviše osnivanja istovremeno i najrizičnije za dugoročno poslovanje. Ovakva struktura preduzetničkog ekosistema direktno utiče na dinamiku tržišta rada i investicione tokove u Srbiji.
Source: https://bif.rs/2026/03/koji-su-najpopularniji-biznisi-u-srbiji/
