Depozitna stopa ostaje na 4,5 odsto, kreditne olakšice na 7,0 odsto; očekuje se oprezno smanjenje zbog geopolitičkih neizvesnosti
Narodna banka Srbije (NBS) zadržala je referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto na sednici održanoj u aprilu, dok su stope na depozitne olakšice ostale na 4,5 odsto, a na kreditne olakšice na 7,0 odsto. Ova odluka dolazi u trenutku izraženih globalnih neizvesnosti i geopolitičkih tenzija koje utiču na domaće i svetske finansijske tokove.
Prema ocenama ekonomiste Aleksandra Stevanovića, NBS se opredelila za oprez u vođenju monetarne politike, uz mogućnost postepenog smanjenja kamatne stope u narednom periodu. “U ovom trenutku realnije je očekivati pritiske ka snižavanju kamatne stope jer imamo problema sa usporavanjem privrednog rasta. Iako je on i dalje za evropske prilike izuzetno visok, ispod je potencijala koje Srbija ima ali ih u ovom trenutku ne koristi zbog visokog nivoa konflikta u društvu koji je sveprožimajući”, naveo je Stevanović.
Ipak, globalne geopolitičke okolnosti, kako ističe Stevanović, ograničavaju prostor za agresivnije smanjenje troškova zaduživanja. “Tržišta reaguju na globalne tenzije, što vrši pritisak na cene i obeshrabruje Narodnu banku Srbije da krene u značajnije snižavanje kamatne stope. Zbog toga očekujem da će eventualno smanjenje biti oprezno i konzervativno, u skladu sa dugogodišnjim vođenjem monetarne politike Narodne banke Srbije”, dodao je on.
Slično kao i NBS, Evropska centralna banka (ECB) i američke Federalne rezerve (Fed) takođe su odlučile da zadrže postojeće kamatne stope, kao odgovor na povećanu neizvesnost na svetskim finansijskim tržištima. Prema najnovijim projekcijama ECB-a, ukupna inflacija bi trebalo da iznosi 2,6 procenata u 2026, 2,0 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini, što predstavlja više vrednosti u odnosu na prethodne prognoze za 2026, uglavnom zbog rasta cena energenata.
Odluka NBS da ne menja ključne kamatne stope odražava potrebu za stabilnošću u nestabilnom globalnom okruženju, kao i nameru da se očuva povoljna investiciona klima i zaštiti domaća ekonomija od eksternih šokova. Dalji koraci u monetarnoj politici biće uslovljeni razvojem geopolitičke situacije i inflatornih pritisaka, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu.
