Deaktivacija poslednje tri nuklearke povećala troškove snabdevanja i izazvala raspravu o energetskoj strategiji Nemačke
Nemačka je u aprilu 2023. godine ugasila poslednje tri nuklearne elektrane, što je označilo istorijski preokret u energetskoj politici zemlje. Ova odluka, koja je doneta nakon višegodišnje javne i političke debate, izazvala je značajne ekonomske posledice, posebno u pogledu troškova snabdevanja električnom energijom i zavisnosti od uvoza.
Prema zvaničnim podacima, gašenje nuklearki povećalo je troškove električne energije za industriju i domaćinstva, a Nemačka je postala još više zavisna od uvoza struje iz susednih zemalja. Energetski stručnjaci ističu da je zatvaranje nuklearnih kapaciteta doprinelo rastu cene električne energije na domaćem tržištu, dok je istovremeno povećan uvoz električne energije iz Francuske i drugih zemalja sa snažnim nuklearnim sektorom.
U periodu nakon gašenja poslednjih reaktora, Nemačka je intenzivirala korišćenje termoelektrana na ugalj i gas kako bi nadomestila deficit proizvodnje, što je dodatno opteretilo troškove i uticalo na emisiju ugljen-dioksida. Ova promena u miksu proizvodnje izazvala je kritike iz industrijskih i političkih krugova, posebno imajući u vidu rast cena energenata na globalnom tržištu i nestabilnost snabdevanja tokom energetskih kriza.
Pojedini ekonomski analitičari ocenjuju da je odluka o gašenju nuklearki bila pogrešna sa aspekta dugoročne energetske sigurnosti i konkurentnosti nemačke privrede. “Gašenje nuklearnih elektrana bila je ogromna greška koja je povećala troškove i smanjila otpornost nemačkog energetskog sistema”, navodi se u analizi. Dodaje se da je Nemačka izgubila deo konkurentske prednosti u odnosu na zemlje koje zadržavaju ili proširuju nuklearni sektor.
Uprkos kritikama, nemačka vlada ostaje pri stavu da je prelazak na obnovljive izvore energije dugoročno ispravan put, iako priznaje izazove u tranziciji. Investicije u vetroelektrane i solarnu energiju intenzivirane su, ali eksperti upozoravaju da je potrebno vreme i značajna sredstva kako bi se nadomestili kapaciteti koji su izgubljeni gašenjem nuklearki.
Trenutna nemačka energetska politika ostaje predmet rasprave, dok industrija i domaćinstva osećaju posledice odluke kroz više račune za struju i smanjenu energetsku sigurnost. U narednom periodu očekuje se nastavak ulaganja u obnovljive izvore, ali ostaje otvoreno pitanje da li će to biti dovoljno za povratak stabilnosti i konkurentnosti nemačke ekonomije.