Prinos na desetogodišnje nemačke obveznice premašio 3 odsto, najviši nivo od 2011. godine, dodatni izdaci za budžet
Troškovi kamata koje plaća Savezna Republika Nemačka mogli bi da dostignu 150 milijardi evra godišnje usled rasta prinosa na državne obveznice, upozoravaju eksperti Lajbnicovog centra za evropska ekonomska istraživanja (ZEW). Ova procena dolazi u trenutku kada prinos na desetogodišnje nemačke obveznice prvi put od 2011. godine premašuje 3 odsto. Prema rečima Fridriha Hajnemana iz ZEW-a, ovakav nivo prinosa predstavlja značajnu promenu u odnosu na period pre izbijanja rata na Bliskom istoku, kada je prinos bio oko 2,7 odsto.
Kratkoročno, povećanje prinosa rezultira dodatnim godišnjim troškom od oko 1,5 milijardi evra za nemačku saveznu vladu, koja ove godine planira nastavak emisije državnih hartija od vrednosti. Očekuje se da će ukupni izdaci za kamate rasti ukoliko se zadrži trend povećanja prinosa na finansijskim tržištima. Stručnjaci napominju da rast kamata direktno utiče na fiskalnu stabilnost, s obzirom na veličinu nemačkog javnog duga i potrebu za servisiranjem postojećih obaveza.
Prinosi na nemačke obveznice snažno su porasli od početka geopolitičkih tenzija, a nivo od 3 odsto označava povratak na situaciju iz pre više od decenije. To dodatno opterećuje državni budžet koji je već izložen pritiscima zbog povećanih izdataka za energetsku tranziciju i socijalne programe. Analitičari ZEW-a ističu da je povećanje prinosa posledica promenjenih uslova na globalnim finansijskim tržištima i očekivanja investitora o budućem kretanju inflacije i monetarne politike.
Fridrih Hajneman navodi da bi nastavak ovakvog trenda mogao da ima dugoročne posledice po fiskalnu poziciju Nemačke. „S obzirom na trenutne nivoe duga i trend rasta kamata, izdaci za kamate mogu dostići i 150 milijardi evra godišnje, što bi predstavljalo značajan izazov za budžet“, naglasio je Hajneman.
Ukoliko se prinosi na nemačke obveznice održe na sadašnjem nivou ili nastave da rastu, vlada će biti primorana da revidira svoje fiskalne planove i potraži dodatne izvore prihoda ili smanji rashode. Ova situacija stavlja Nemačku pred potrebu za pažljivim upravljanjem javnim finansijama u sve nestabilnijem međunarodnom okruženju.
