Finansijske firme i velike korporacije sele sedišta i zaposlene u Teksas i Floridu, uz smanjenje poreza za više od 15 procentnih poena
Prema podacima gradske korporacije za ekonomski razvoj i analizama iz aprila 2026. godine, Njujork je tokom prethodnih 12 meseci izgubio gotovo 5.000 kompanija, čime se nastavlja trend selidbe velikih korporacija i finansijskih institucija ka državama sa nižim porezima poput Teksasa i Floride. Ključni razlozi za ovakvu migraciju su visoki zbirni porezi na dohodak i dobit, složena regulativa i rastući troškovi poslovanja u Njujorku.
Prema aktuelnim podacima, marginalne poreske stope za korporacije i najplaćenije pojedince u Njujorku prelaze 10-14 odsto, dok u Floridi i Teksasu ne postoji porez na lični dohodak. Menadžeri velikih kompanija ističu da im preseljenje omogućava umanjenje poreskog opterećenja i do 15 procentnih poena. Dodatno, predlozi gradske administracije za novo povećanje poreza na visoke prihode i korporacije ubrzali su planove za relokaciju.
Složenost poslovnog okruženja u Njujorku, uz čestu promenu regulatornih pravila, visok nivo birokratije i skupe gradske usluge, dodatno obeshrabruju kompanije da šire ili zadržavaju prisustvo u ovom gradu. U poređenju sa Njujorkom, Teksas i Florida nude jednostavnije procedure, manje radnih regulativa i predvidljivije uslove za poslovanje.
Troškovi zakupa poslovnog prostora u Menhetnu i dalje su među najvišima u svetu, bez obzira na delimično smanjenje nakon pandemije. Kada se tome dodaju visoki troškovi energije, osiguranja i radne snage, firme procenjuju da selidbom mogu ostvariti milionske godišnje uštede, navode konsultantske kuće za relokaciju.
Trend relokacije posebno je izražen kod finansijskih kompanija, hedž fondova i menadžera imovine, pa je tako JPMorgan Chase danas ima više zaposlenih u Teksasu nego u Njujorku, dok Goldman Sachs gradi veliki kampus u Dalasu koji će zapošljavati nekoliko hiljada ljudi. Kompanije prate svoje stručnjake koji su, nakon pandemije i usvajanja rada na daljinu, masovno prešli u jeftinije i poreski povoljnije države.
Dodatni razlozi za preseljenje su i pogoršanje kvaliteta života, bezbednosni izazovi, problemi sa beskućništvom i opadajući kvalitet javnih usluga u Njujorku, zbog čega poslodavci i zaposleni sve češće biraju sredine sa boljim školama, manjom gustinom naseljenosti i višim stepenom lične sigurnosti.
Očekuje se da će ovaj trend nastaviti da menja poslovnu mapu SAD, a analitičari ističu da je Njujork suočen sa potrebom redefinisanja fiskalne i regulatorne politike kako bi zadržao konkurentnost i sprečio dalji gubitak privrednog potencijala.
