Grad sa BDP-om od 2 biliona dolara suočava se sa budžetskim deficitom od 7 milijardi i najavljuje univerzalnu besplatnu brigu o deci i minimalac od 30 dolara na sat
Grad Njujork, čija ekonomija godišnje generiše 2 biliona dolara (oko 2160 milijardi evra), najavio je niz progresivnih ekonomskih mera po stupanju Zohrana Mamdanija na mesto gradonačelnika 1. januara 2026. Prioriteti nove gradske administracije uključuju četvorogodišnje zamrzavanje kirija za milion rentiranih stanova, univerzalnu besplatnu brigu o deci za svu decu stariju od šest nedelja, besplatan gradski prevoz autobusima, minimalnu zaradu od 30 dolara po satu do 2030. godine, kao i otvaranje gradskih prodavnica hrane sa cenama po veleprodajnim standardima.
Za realizaciju ovog ambicioznog plana, Mamdani je predložio povećanje stope poreza na dohodak za dva procentna poena za građane sa godišnjom zaradom većom od milion dolara, kao i povećanje korporativnog poreza na dobit. Prema njegovim rečima, „ta dva procenta poreza rešila bi skoro polovinu budžetskog deficita grada“, a predložene mere su, kako navodi, „najdirektniji put ka izlasku iz budžetske krize“.
Iako su mere naišle na podršku među građanima koji se suočavaju sa rastom kirija (prosečna mesečna kirija premašila je 3.500 dolara, odnosno oko 378.000 dinara), poslovna zajednica i analitičari izražavaju zabrinutost zbog fiskalne održivosti. Grad je 2025. godine zabeležio rast zaposlenosti od samo 27.100 radnih mesta, uz pad u svim sektorima osim zdravstva, što je rezultiralo gubitkom poslova u proizvodnji, trgovini, finansijama i ugostiteljstvu.
Mamdanijev program predviđa i osnivanje novog Odeljenja za bezbednost zajednice, sa godišnjim budžetom od 1,1 milijardu dolara (oko 119 milijardi dinara). Administracija tvrdi da će veći porezi na najbogatije i na kompanije doneti potrebna sredstva za finansiranje ovih reformi.
Uprkos odlučnosti nove gradske vlasti, kreditne agencije su već izdale upozorenja na rizik od pogoršanja kreditnog rejtinga, dok poslovni lideri, uključujući vlasnike nekretnina i predstavnike finansijskog sektora sa Volstrita, pažljivo prate potencijalne posledice po investicione tokove i tržište rada. S obzirom na činjenicu da je Njujork najvažnije urbano ekonomsko čvorište u Sjedinjenim Državama, ishod ovih politika imaće širok odjek i izvan granica grada.