Norveška već pokriva trećinu potreba Evrope za gasom, a 60 odsto neotkrivenih resursa nalazi se u Barentsovom moru
Norveška, najveći pojedinačni snabdevač prirodnim gasom u Evropi nakon smanjenja ruskih isporuka, intenzivira svoj pritisak na Evropsku uniju kako bi dobila odobrenje za proširenje bušenja nafte i gasa u Arktiku. Prema podacima zvaničnih institucija, norveška vlada je u januaru predložila otvaranje 70 novih istražnih blokova, od kojih se više od polovine nalazi u arktičkim vodama Barentsovog mora.
Prema proceni Norveške uprave za naftu, neotkriveni resursi zemlje iznose 3,48 milijardi kubnih metara ekvivalenta nafte i gasa, a čak 60 odsto tih resursa procenjuje se da se nalazi upravo u Barentsovom moru. Norveška trenutno ima dve aktivne gasne oblasti iznad Arktičkog kruga, Snohvit i Aasta Hansteen, dok ostatak proizvodnje dolazi iz drugih regiona.
Kontekst norveškog lobiranja dodatno je zaoštren zbog aktuelnog sukoba na Bliskom istoku, gde Iran blokira Ormuski moreuz – ključnu tačku za globalne isporuke nafte i gasa. Norveški političari i predstavnici industrije koriste ovu nestabilnost kako bi ukazali na važnost stabilnog snabdevanja energentima iz demokratskih i mirnih država. Prema rečima Trulsa Gulowsena iz Norveškog društva za zaštitu prirode, trenutna geopolitička situacija čini evropske političare osetljivijim na argumente o energetskoj bezbednosti.
Norveški ministar energetike Terje Aasland ističe da aktuelni rat na Bliskom istoku ne menja stav Norveške o eksploataciji na Arktiku, već da je cilj osiguranje stabilnih isporuka Uniji i Velikoj Britaniji. „Da nije bilo norveškog gasa iz Barentsovog mora, cene bi bile znatno više“, izjavio je Aasland, naglašavajući da Evropa trenutno kupuje celokupnu proizvodnju iz ovog regiona.
Evropska komisija od 2021. ima strategiju koja se zalaže za međunarodni moratorijum na arktička bušenja, ali je sada pod pritiskom da revidira taj stav. S druge strane, analitičari iz Norveške klimatske fondacije i WWF Norveške upozoravaju da bi eventualno popuštanje moglo imati ozbiljne klimatske i bezbednosne posledice. Zbog blizine Rusije, Barentsovo more se smatra potencijalno ranjivim na sabotaže infrastrukturnih objekata, što bi ugrozilo snabdevanje cele Evrope.
Iako Evropska komisija najavljuje objavu revidirane arktičke strategije tek u drugoj polovini godine i zadržava zvanično nepromenjen stav, u delu industrije i sindikata raste zahtev za dodatnim istraživanjem sa ciljem očuvanja radnih mesta i ekonomske sigurnosti severnih regiona Norveške. Izveštaji ukazuju da bi, čak i u slučaju ukidanja moratorijuma, prošlo više decenija do početka eksploatacije novih nalazišta.
