Američke vojne intervencije povećavaju rizik od globalne energetske krize, dok političke tenzije sa Kubom dodatno opterećuju ekonomsku stabilnost
Sjedinjene Američke Države trenutno beleže troškove rata u Iranu koji dostižu 2 milijarde dolara dnevno, prema zvaničnim analizama. Ova suma ima značajan uticaj na američki budžet i globalno tržište energenata zbog napada na infrastrukturu i ograničenja transporta kroz Ormuski moreuz. Pored toga, političke tenzije između SAD i Kube dodatno komplikuju ekonomsku situaciju. Predsednik Kube, Miguel Díaz-Canel Bermúdez, javno je odgovorio na izjave američkog predsednika Donalda Trampa, koji je izjavio da može da učini “bilo šta” sa Kubom i nagovestio mogućnost invazije. Díaz-Canel Bermúdez je poručio da bi svaka agresija bila dočekana “neprobojnim otporom” i podsetio na višedecenijske američke ekonomske sankcije koje su značajno uticale na kubansku privredu.
U svom obraćanju javnosti, predsednik Kube je naglasio da SAD gotovo svakodnevno prete promenom ustavnog poretka na ostrvu, koristeći kao izgovor ekonomske teškoće izazvane dugogodišnjom blokadom. Trampove izjave dolaze u trenutku kada američke trupe i dalje učestvuju u vojnom sukobu u Iranu, bez zvanične kongresne autorizacije za rat. Konflikt u Iranu ne samo da povećava državne troškove, već i direktno utiče na cene nafte i gasa, jer su napadi na infrastrukturu i ograničenja u transportu doveli do poremećaja u snabdevanju i rasta cena energenata na svetskim berzama.
Tramp je u intervjuu naveo da kubanska ekonomija ne funkcioniše i da je politički sistem neodrživ, istakavši potrebu za “drastičnim promenama” na ostrvu. Ove izjave, zajedno sa aktuelnim vojnim angažmanom SAD u Iranu, stvaraju dodatnu neizvesnost na globalnom tržištu, posebno u sektoru energetike. Ekonomisti upozoravaju da bi produženi sukobi i politička nestabilnost mogli izazvati dugoročne poremećaje i dodatni pritisak na javne finansije i investicije, kako u SAD, tako i na međunarodnom nivou.
