Američka administracija razmatra napade na dual-use infrastrukturu Irana u svetlu pretnji zatvaranjem Ormuskog moreuza i pravnih ograničenja
Američki Pentagon proširio je listu potencijalnih energetskih meta u Iranu, uključujući objekte koji služe i civilnim i vojnim potrebama, kako bi administracija predsednika Donalda Trampa imala pravno uporište za eventualne napade, objavljeno je u kontekstu aktuelnih tenzija oko Ormuskog moreuza. Ova strategija dolazi u trenutku kada Bela kuća trpi pojačan pritisak međunarodnih pravnih stručnjaka i domaćih političara zbog mogućnosti da bi napadi na infrastrukturu mogli predstavljati kršenje Ženevske konvencije i međunarodnog humanitarnog prava.
Prema zvaničnim informacijama, Pentagon je pripremio “dual-use” opcije – ciljeve koji su od važnosti i za civilnu i za vojnu upotrebu – kako bi minimizovao rizik od optužbi za ratne zločine. Ovakav pristup omogućava vojsci da opravda napade na energetsku infrastrukturu pod uslovom da ti objekti direktno doprinose vojnim operacijama. Stručnjaci za međunarodno pravo ističu da se civilna infrastruktura može napadati samo ako pruža efektivan doprinos vojnim akcijama, uz obavezno razmatranje proporcionalnosti i potencijalne štete po civile.
Administracija Donalda Trampa je prethodnih dana javno zapretila gašenjem iranskih mostova i elektroenergetskih postrojenja ukoliko Teheran ne otvori Ormuski moreuz do navedenog roka, postavljenog za utorak, 7. aprila u 20 časova po istočnoameričkom vremenu. Ove izjave izazvale su kritike demokratskih predstavnika, bivših vojnih pravnika i međunarodnih organizacija, koji upozoravaju da bi neselektivni napadi na infrastrukturu mogli uzrokovati civilne žrtve i povredu međunarodnih pravila ratovanja.
Pravna analiza međunarodnih konvencija ukazuje da, čak i kada je reč o “dual-use” metama, napadačka strana mora proceniti moguće posledice po civilno stanovništvo i izabrati ciljeve koji su srazmerni vojnoj koristi. Pentagon, prema dostupnim podacima, nastoji da izbegne napade koji bi mogli biti interpretirani kao neselektivni ili prekomerni, što bi potencijalno dovelo do međunarodnih istraga i sankcija.
Ovaj razvoj događaja ima značajne implikacije za globalno tržište energenata, s obzirom da Ormuski moreuz predstavlja ključnu tačku za izvoz nafte iz regiona Bliskog istoka. Svaka eskalacija sukoba koja bi poremetila izvoz nafte može direktno uticati na cene energenata i stabilnost svetskog tržišta. Stručnjaci upozoravaju da bi čak i privremeno zatvaranje ovog strateškog prolaza izazvalo rast cena nafte i dodatne pritiske na globalnu ekonomiju.
S obzirom na aktuelnu situaciju, američka administracija nastavlja da balansira između vojnog pritiska i pravnih ograničenja, dok međunarodna zajednica pažljivo prati moguće posledice po civilno stanovništvo i svetsku ekonomsku stabilnost.
