Fotografija piletine izazvala reakciju potrošača, kompanija najavljuje poboljšanja i pojačanu kontrolu ispravnosti proizvoda
Proizvodnja i distribucija mesa u Hrvatskoj ponovo su se našle pod lupom javnosti nakon što su potrošači prijavili prisustvo veće količine krvi u ambalaži pileće ‘zadnje četvrti’ brenda PG Orehovec, distribuirane kroz trgovinski lanac Eurospin. Fotografija ovog proizvoda, objavljena na društvenim mrežama tokom marta, izazvala je negativne reakcije kupaca i pokrenula pitanje kontrole kvaliteta u mesnoj industriji.
Prema podacima Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu (HAPIH), tokom februara ove godine sa polica su povučeni proizvodi poput svinjskog jezika, jeger kobasice, domaće kobasice i pečenih komada mesa zbog neispravnosti. U martu, do trenutka izveštavanja, nijedan mesni proizvod nije povučen sa tržišta. Ipak, pileća ‘zadnja četvrt’ PG Orehovec nije se našla na zvaničnoj listi povučenih proizvoda.
PG Orehovec je u saopštenju naveo da kontinuirano radi na unapređenju proizvodnih procesa kako bi povećao bezbednost i kvalitet proizvoda. Kompanija je istakla da su svi proizvodi podvrgnuti standardnim procedurama kontrole, ali da će nakon poslednjih pritužbi dodatno pojačati nadzor i uvesti nove mere za sprečavanje sličnih situacija.
Na fotografiji koja je kružila društvenim mrežama vidi se pileći proizvod u ambalaži sa većom količinom krvi, što je, prema navodima korisnika Facebook stranice ‘Halo, inspektore’, neuobičajen prizor za prodajne police i podseća na klanične uslove. Proizvod je bio označen kao ‘akcijski’, ali je kupcima na kasi naplaćen po punoj ceni, što je dodatno izazvalo nezadovoljstvo potrošača.
Iz kompanije su poručili da su svesni važnosti očuvanja poverenja potrošača i da će u narednom periodu pojačati komunikaciju sa distributerima, kao i interne kontrole procesa pakovanja i skladištenja. HAPIH nastavlja da svakodnevno objavljuje informacije o neispravnim proizvodima i sprovodi redovne inspekcije na tržištu, a potrošači su pozvani da prijave sve sumnjive slučajeve.
Ovaj slučaj naglašava značaj transparentnosti i odgovornosti u prehrambenoj industriji, kao i potrebu za stalnim unapređenjem standarda kvaliteta kako bi se očuvalo poverenje potrošača i osigurala bezbednost hrane na tržištu.
