Žene u Srbiji zarađuju do petine manje od muškaraca, razlika veća nego u EU gde jaz iznosi 11 odsto
Najnoviji podaci pokazuju da žene u Srbiji u proseku zarađuju 14 odsto manje od svojih muških kolega na istim pozicijama, dok se razlika u platama u pojedinim regionima, poput Beograda, penje i do 19 procenata. Ove brojke značajno premašuju prosečan jaz u platama u Evropskoj uniji, gde prema podacima Eurostata iznosi 11 odsto.
Analiza tržišta rada ukazuje da je jaz u zaradama između polova najveći u urbanim sredinama sa visokim platama, a kao jedan od ključnih razloga navodi se veća zastupljenost muškaraca na rukovodećim i upravljačkim funkcijama koje nose i najviše prihode. Pored toga, žene su češće zaposlene u sektorima sa nižim prosečnim zaradama i imaju prekide u karijeri zbog porodičnih obaveza i roditeljstva.
Istraživanje koje je sprovedeno na više od 4.000 ispitanika pokazalo je i da žene u Srbiji prilikom konkurisanja za posao očekuju čak 200 evra manju platu u odnosu na muškarce sa sličnim kvalifikacijama i na istoj poziciji. Ovaj trend se dodatno pojačava činjenicom da žene, iako često obrazovanije, sebi postavljaju niže platežne ciljeve zbog duboko ukorenjenih društvenih i psiholoških faktora.
Menadžerka projekata u Institutu za razvoj i inovacije Milica Dolašević ocenjuje da se platni jaz u Srbiji ne svodi samo na razliku za isti posao, već je rezultat šire strukture tržišta rada, uključujući raspodelu pozicija, mogućnosti napredovanja i kontinuitet karijere. Ona ističe da žene ređe dolaze do rukovodećih mesta i češće rade u slabije plaćenim sektorima, što dugoročno utiče na njihov ukupan prihod.
Bivša poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković ukazuje da žene često same sebi postavljaju niža finansijska očekivanja, što je posledica višedecenijskih patrijarhalnih obrazaca i povećane odgovornosti za brigu o porodici. Period materinstva dodatno usporava profesionalni razvoj žena, dok neplaćeni rad u domaćinstvu smanjuje njihovu mogućnost za dodatnu edukaciju i napredovanje.
Istraživanja sugerišu da bi mere za smanjenje platnog jaza trebalo da uključe unapređenje zakonodavnog okvira, podršku ženama nakon porodiljskog odsustva i podizanje svesti o važnosti ravnopravnog pristupa mogućnostima za napredovanje i odlučivanje. Dugoročna posledica trenutnog stanja su sporije karijerno napredovanje i smanjeno samopouzdanje žena pri pregovorima o plati, što dodatno održava jaz u zaradama.