Sudski procesi oko zajedničke imovine često traju deceniju, a doprinos supružnika ne meri se samo platom već i brigom o porodici
Podela imovine stečene tokom braka u Srbiji predstavlja jedan od najzahtevnijih i najdugotrajnijih pravnih procesa, pri čemu sudski postupci mogu trajati i čitavu deceniju. Prema Porodičnom zakonu, razlikuju se posebna i zajednička imovina: posebna je sve što je supružnik uneo u brak, nasledio ili dobio na poklon, dok zajednička obuhvata sve stečeno radom za vreme trajanja braka, uključujući prihode od intelektualne svojine i dobitke od igara na sreću.
U praksi, dok je brak stabilan, razlika između posebne i zajedničke imovine retko se razmatra. Međutim, u slučaju razvoda te razlike postaju ključne u procesu podele imovine. Zakon pretpostavlja da je udeo supružnika jednak (50:50), ali sud može uvažiti i druge okolnosti, poput vođenja domaćinstva, staranja o deci i brige o imovini, što znači da se doprinos ne meri isključivo zaradom.
Bračni ugovori, koji omogućavaju supružnicima da unapred preciziraju imovinske odnose, i dalje su retkost među domaćim parovima, ali ih sve češće koriste strani državljani, posebno iz Rusije, prilikom kupovine nekretnina u Srbiji. Ovi ugovori se overavaju kod javnog beležnika i mogu znatno ubrzati rešavanje imovinskih sporova, izbegavajući dugotrajne sudske procese.
Kada ne postoji dogovor između supružnika, sudska deoba imovine može trajati i do deset godina, kako pokazuju iskustva iz sudske prakse. Tokom postupka detaljno se analizira doprinos oba partnera, gde se u obzir uzimaju ne samo finansijski prilozi, već i neplaćeni rad u domaćinstvu ili podizanje dece.
U kontekstu poreza i olakšica prilikom kupovine prve nekretnine, pravni stručnjaci upozoravaju da ono što danas predstavlja finansijsku uštedu u vidu poreskih beneficija može postati izvor komplikovanih pravnih sporova u budućnosti. Zbog toga se savetuje pažljivo planiranje i konsultovanje sa stručnjacima pre donošenja odluka o zajedničkoj kupovini stana ili kuće.