Brži pad javnog poverenja nego tokom rata u Iraku, analitičari ukazuju na rekordnu brzinu promene stava
Podrška američkoj vojnoj intervenciji protiv Irana, koju je pokrenula administracija Donalda Trampa, doživela je izuzetno brz pad, pokazuju najnovije analize javnog mnjenja i poređenja sa prethodnim sukobima. Prema dostupnim podacima, dve trećine Amerikanaca izrazile su neodobravanje Trampovog upravljanja iranskom krizom za manje od dva meseca od početka sukoba, što je znatno brže nego što je to bio slučaj sa ratom u Iraku.
Istoričar i analitičar spoljne politike Stephen Wertheim naveo je da je tokom rata u Iraku bivšem predsedniku Džordžu V. Bušu bilo potrebno dve godine da dostigne nivo od dve trećine građana koji ne podržavaju njegovu politiku. U slučaju Irana i Trampa, ovaj prag neodobravanja dostignut je za manje od 60 dana, što ukazuje na izuzetno intenzivan pad poverenja u vođstvo i strategiju administracije u vezi s Bliskim istokom.
Javna debata u SAD pokazuje da mnogi građani ne razumeju jasno ciljeve vojne intervencije protiv Irana, niti vide izlaznu strategiju. Prema izjavama senatora Andyja Kima, Amerikanci su “ogorčeni” zbog vođenja rata bez njihove saglasnosti i smatraju da je vreme da se sukob okonča. U analizama se navodi da je ovako nagli pad poverenja iznenadio čak i političke saveznike Bele kuće, a promene u javnom mnjenju odvijaju se brže nego što je to bio slučaj tokom ranijih vojnih kampanja.
Na početku sukoba, administracija je insistirala na jasnoj i odlučnoj komunikaciji, uz nastojanje da se pošalje poruka snage i kontrole. Međutim, vremenom je došlo do sve većeg neslaganja u objašnjenjima ciljeva vojnog angažovanja, zbog čega je poruka administracije počela da gubi na uverljivosti. Analitičari ukazuju da ovakva nejasnoća dodatno doprinosi padu podrške javnosti, što ima direktan uticaj na političku stabilnost i percepciju liderstva SAD na globalnom planu.
U analitičkim krugovima se ocenjuje da ovako brz pad poverenja može imati dugoročne posledice na unutrašnju koheziju, ali i na buduće vojne i spoljnopolitičke odluke SAD. Poređenja sa ratom u Iraku dodatno naglašavaju ozbiljnost trenutne situacije, a javnost zahteva jasniju strategiju i odgovornost u vođenju međunarodnih konflikata.