Pšenica zauzima 631.965 hektara, ječam 103.482 hektara, dok ovas beleži pad od 5,7 odsto
U Srbiji je tokom jesenje setve 2025. godine obrađeno ukupno 842.347 hektara, što predstavlja povećanje od 5,5 odsto u odnosu na jesenju setvu 2024. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Najviše površina zauzima pšenica sa 631.965 hektara, čime je zabeležen rast od 5,2 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Ječam je zasejan na 103.482 hektara, što je osam odsto više, dok je raž posejana na 4.918 hektara (rast od 8,5 odsto), a uljana repica na 52.076 hektara (više za 7,5 odsto).
Sa druge strane, ovas je u 2025. godini zasejan na 37.615 hektara, što je pad od 5,7 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ostale kulture obuhvataju takođe 37.615 hektara. Agroekonomski analitičar Milan Prostran navodi da je jesenjom setvom osigurana prehrambena sigurnost, ali da će prihod poljoprivrednika zavisiti od kretanja cena na svetskim berzama i globalnog tržišta.
“Poljoprivrednici poslednje tri-četiri godine traže rešenja izbegavajući sušu i pitajući se koje kulture uopšte saditi. Površine pod kukuruzom i sojom su toliko podbacile da su oni u strahu da ne pretrpe još jednu godinu sa velikim gubicima. Ono što se u jesen seje definitivno donosi rod. Zbog vlage, bez obzira kolika je ona tokom zime i s obzirom na prolećnu vegetaciju, uglavnom nijedna kultura nije omanula”, izjavio je Prostran.
On dodaje da su sa stanovišta ulaganja pšenica, ječam, raž i ovas manje zahtevne kulture u poređenju sa prolećnim usevima, koji zahtevaju veće investicije i radnu snagu. Prema njegovim rečima, rod jesenjih kultura je stabilniji, dok zarada zavisi pre svega od svetskih cena i kretanja na berzama.
Source: https://biznis.rs/vesti/srbija/zarada-poljoprivrednika-zavisice-od-cena-na-svetskim-berzama/