Rast akciza i poreza na derivate utiče na punjenje državne kase, dok potrošači snose povećane troškove
Finansijski pokazatelji budžeta Republike Srbije u 2024. godini pokazuju rast prihoda zahvaljujući povećanju akciza i poreza na naftne derivate, što je direktno povezano sa višom cenom goriva na tržištu. Prema ekonomskim analizama, država ostvaruje dodatni prihod kroz poresku politiku koja omogućava da svako povećanje tržišne cene goriva bude praćeno proporcionalnim rastom prihoda budžeta.
Detaljna struktura prihoda pokazuje da porezi i akcize na gorivo čine značajan deo javnih finansija, jer su fiksirani po litru, ali rast cene omogućava i dodatne prihode kroz porez na dodatu vrednost (PDV). Istovremeno, ukupna potrošnja goriva ostaje stabilna, čime se obezbeđuje dugoročna održivost ovakvog modela punjenja budžeta.
Na tržištu Srbije, cena goriva je poslednjih meseci zabeležila rast, što je direktno uticalo na povećanje fiskalnih prihoda. U analizi je istaknuto da su ovakva kretanja posledica i globalnih okolnosti na tržištu energenata, ali i domaće fiskalne politike, koja koristi svako povećanje cene kao polugu za veće prihode.
U analizi koju je dao ekonomski analitičar Dragan Ćulibrk, naglašeno je da državi odgovara rast cene goriva jer time automatski povećava prihode kroz postojeći poreski sistem. Ističe se da su akcize strukturirane tako da svako poskupljenje goriva znači i više sredstava u republičkoj kasi.
Ovakva praksa ima direktan uticaj na krajnje potrošače, jer rast cena goriva povećava troškove prevoza i robe široke potrošnje. S druge strane, stabilan priliv u budžet omogućava državi da finansira investicije i javne rashode.
Na energetskom tržištu Srbije, ovakva politika prati evropske trendove, gde države takođe koriste akcize kao ključan instrument fiskalne politike. Dugoročno, rast cena goriva ostaje faktor koji ima dvosmerni uticaj – sa jedne strane puni budžet, ali sa druge povećava životne troškove građana i privrede.
