Prosečni mesečni prihodi dostigli 109.136 dinara, a izdaci 109.787 dinara, najveći udeo imaju plate i penzije
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji u 2025. godini iznosili su 109.136 dinara, dok su izdaci za ličnu potrošnju dostigli 109.787 dinara. U poređenju sa 2024. godinom, prihodi su nominalno uvećani za 11,7 odsto, dok su izdaci porasli za 11,8 odsto, ukazujući na nastavak trenda rasta potrošnje i prihoda domaćinstava.
Prihodi domaćinstava u gradskim naseljima iznosili su 110.805 dinara, što je rast od 11,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U ostalim naseljima, prosečni mesečni prihodi su dostigli 106.050 dinara, što predstavlja nominalno povećanje od 12 odsto. Izdaci za ličnu potrošnju u urbanim sredinama iznosili su 111.331 dinar (rast od 11,6 odsto), dok su u ruralnim područjima izdaci bili 106.906 dinara, odnosno 12,2 odsto više nego godinu ranije.
Struktura prihoda pokazuje da najveći udeo čine prihodi iz redovnog radnog odnosa, sa 54,8 odsto ukupnih mesečnih prihoda domaćinstava. Penzije su na drugom mestu sa 29,8 odsto, dok prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova učestvuju sa 3,8 odsto. Naturalna potrošnja čini 2,4 odsto prihoda, prihodi van redovnog radnog odnosa 2,3 odsto, a primanja od socijalnog osiguranja još 2,3 odsto. Ostali izvori čine preostalih 4,6 odsto.
Sa druge strane, izdaci za hranu i bezalkoholna pića imaju najveći udeo u strukturi potrošnje, sa 36,6 odsto, dok izdaci za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva iznose 16,1 odsto. Troškovi za transport čine 9 odsto, za ostale lične predmete i usluge 6 odsto, za komunikacije 5,5 odsto, rekreaciju i kulturu 5,3 odsto, odeću i obuću 4,7 odsto, alkoholna pića i duvan 4,4 odsto, zdravlje 4 odsto, a preostalih 8,4 odsto odlazi na ostale grupe lične potrošnje.
Ove brojke ukazuju na nominalni rast životnog standarda domaćinstava u oba segmenta – i prihoda i potrošnje. Međutim, povećanje izdataka gotovo u istom procentu kao i prihoda sugeriše da se kupovna moć domaćinstava ne povećava značajno, već da rast troškova prati rast prihoda. Struktura rashoda pokazuje i dalje visoko učešće osnovnih životnih potreba, posebno hrane i režijskih troškova, u mesečnom budžetu prosečnog domaćinstva.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku predstavljaju osnovu za praćenje dinamike životnog standarda i strukture potrošnje u Srbiji, kao i za ekonomske analize i kreiranje socijalnih i fiskalnih politika.
