Skok cena nafte i gasa privremeno puni budžet Moskve, ali analitičari upozoravaju na dugoročnu nestabilnost
Rusija, jedan od najvećih svetskih izvoznika nafte i gasa, beleži rast prihoda usled naglog rasta cena energenata izazvanog ratom u Iranu. Prema tržišnim podacima, cene sirove nafte porasle su tokom marta, što je omogućilo Moskvi da ostvari dodatne devizne prilive. Ovaj trend podržan je i američkom odlukom o 30-dnevnom izuzeću koje omogućava pojedinim zemljama da kupe rusku naftu koja je ostala blokirana na moru.
Iako je veći prihod od energenata trenutno pozitivno uticao na ruski budžet, eksperti upozoravaju da se ekonomija zemlje nalazi u “zoni smrti” – zoni gde su makroekonomski fundamenti ugroženi dugoročnim posledicama sankcija, visokom inflacijom i ograničenim stranim investicijama. Rusija je tokom marta povećala izvoz, a državna kasa beleži kratkoročno poboljšanje likvidnosti, ali analitičari smatraju da to ne može da neutralizuje efekat dugotrajne izolacije od zapadnih tržišta.
“Rusija trenutno koristi geopolitičku situaciju i rast cena energenata, ali ovakav model je neodrživ na duže staze”, ocenjuju ekonomski stručnjaci. Inflacija u zemlji ostaje visoka, a realni rast BDP-a je ograničen. Prihodi od nafte i gasa i dalje čine ključni deo državnog budžeta, ali strukturalni problemi i dalje opterećuju privredu. Investiciona klima je narušena, a pristup savremenoj tehnologiji i kreditnim linijama iz inostranstva je ozbiljno ograničen.
S obzirom na trenutnu dinamiku, stručnjaci procenjuju da će svako novo zaoštravanje sankcija ili pad globalne potražnje za energentima dodatno ugroziti ekonomski oporavak Rusije. Poređenja radi, domaći Belex15 indeks porastao je 0,8% na 3.456 poena, dok srpsko tržište ostaje manje izloženo globalnim energetskim šokovima. Dugoročno, ruska zavisnost od izvoza sirovina i odsustvo diverzifikacije predstavljaju ključnu prepreku održivosti ekonomije.
