Ruski izvoz iz severnih luka povećan 24 odsto u dve nedelje, cena sirove nafte Ural premašila 100 dolara po barelu usled geopolitičkih tenzija
Prihodi Rusije od prodaje nafte porasli su za 17 odsto tokom protekle dve nedelje, dok je izvoz iz severnih ruskih luka povećan za 24 odsto, prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA). Ove promene usledile su nakon eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, što je dovelo do naglog rasta globalnih cena nafte i omogućilo Rusiji da nadoknadi prethodne gubitke uzrokovane sankcijama.
Kako pokazuju analize, ruski izvoz sirove nafte marke Ural ostvaruje dodatne prihode zbog rasta cena na svetskom tržištu i smanjenja popusta koji je Moskva ranije morala da nudi kupcima. Prema zvaničnim podacima, prošle godine prihodi Rusije od nafte pali su za 18 odsto, a trend pada nastavio se i u januaru. Međutim, poslednji razvoj događaja na Bliskom istoku preokrenuo je situaciju, pa su ruski prihodi u kratkom periodu porasli.
U članku je istaknut primer tankera Kusai iz ruske “flote u senci”, koji je početkom februara utovario 750.000 barela sirove nafte u luci Ust-Luga. U tom trenutku, vrednost tereta procenjena je na 40 miliona dolara. Kada je tanker osam dana kasnije prošao pored Dovera, teret je vredeo 42 miliona dolara, sa cenom Urala od 56 dolara po barelu, što je bilo 13 dolara ispod cene Brenta. Devetog dana sukoba sa Iranom, cena Urala premašila je 100 dolara po barelu, pa je teret koji je tanker prevozio bio procenjen na 75 miliona dolara dok je prolazio pored Šri Lanke na putu za Indiju. Do dolaska tankera u luku Paradip, vrednost tereta pala je na 65 miliona dolara, uz cenu od 87 dolara po barelu.
Geopolitičke tenzije i zatvaranje Ormuskog moreuza dovele su do poremećaja u snabdevanju naftom iz Persijskog zaliva, posebno prema Kini, dok je Indija, jedan od najvećih kupaca ruske nafte, dobila 30-dnevno izuzeće od američkih sankcija zbog povećane potražnje. To je dodatno podiglo globalne cene, što je omogućilo Rusiji da poveća prihode.
Isak Levi iz CREA navodi da je “rast cena energije izazvan zatvaranjem Ormuskog moreuza povećao prihode Kremlja od nafte i gasa, pomažući u finansiranju vojnog budžeta”. Analitičari procenjuju da kontinuirani sukob na Bliskom istoku i rupe u politici sankcija omogućavaju Rusiji neočekivane profite u trenutku kada je pod pritiskom zapadnih ograničenja.
Situacija na tržištu ostaje nestabilna, a prema ocenama, što duže traje sukob između SAD i Irana, veća je verovatnoća da će Rusija nastaviti da ostvaruje dodatne prihode od rasta cena nafte. Ovi prihodi imaju direktan uticaj na finansiranje vojne kampanje u Ukrajini i ukupnu stabilnost ruskog budžeta.