Kompozitni PMI pao sa 51,9 na 50,5 poena zbog inflatornih pritisaka, tržišta očekuju rast kamatnih stopa ECB
Poslovna aktivnost privatnog sektora evrozone zabeležila je najsporiji tempo rasta u poslednjih deset meseci, pokazuju preliminarni podaci agencije S&P Global za mart. Kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI), koji meri zbirnu aktivnost sektora usluga i industrije, pao je sa februarskih 51,9 poena na 50,5 poena, ali je i dalje ostao iznad granice od 50 poena koja razdvaja rast od kontrakcije.
Pad PMI indeksa ukazuje na usporavanje oporavka ekonomije evrozone, što analitičari povezuju sa uticajem ratnih dešavanja na Bliskom istoku, koji pojačavaju inflatorne pritiske i utiču na povećanje troškova poslovanja. Inflacija i dalje predstavlja izazov za privredu regiona, dok su rastuće cene energenata i sirovina dodatno opteretile industrijski sektor.
U poređenju sa prethodnim mesecom, evidentno je da je februarski rezultat bio snažniji, ali martovski pad sugeriše da oporavak nije ujednačen i da makroekonomski rizici ostaju visoki. Tržišni akteri već projektuju da bi Evropska centralna banka (ECB) mogla uskoro da poveća ključnu kamatnu stopu, kako bi odgovorila na uporne inflatorne pritiske.
Prema zvaničnim podacima izveštaja agencije S&P Global, PMI indeks ostaje iznad granice od 50 poena, što tehnički označava nastavak rasta, ali značajno sporijim tempom nego početkom godine. Na sentiment tržišta utiču i geopolitičke napetosti, koje podstiču oprez kod investitora i kompanija širom evrozone.
Očekivanja investitora usmerena su ka narednim odlukama ECB, pri čemu se rast kamatnih stopa vidi kao odgovor na upornu inflaciju i pokušaj stabilizacije cena. Potencijalni rast kamata mogao bi dodatno da uspori kreditnu aktivnost i investicije, što bi uticalo na dinamiku oporavka privrede regiona.
Ukupno posmatrano, podaci za mart potvrđuju krhku stabilnost i izloženost evrozone eksternim šokovima, dok tržišta i dalje pažljivo prate signale monetarnih vlasti i globalna dešavanja koja oblikuju ekonomske izglede.
