Odsustvo liderstva i razdvajanje odgovornosti za angažovanost izazivaju pad performansi i rast troškova u modernim kompanijama
Angažovanost zaposlenih godinama je pogrešno definisana i tretirana kao delegirana funkcija ili izdvojeni HR program, što je prema analizama dovelo do značajnog pada produktivnosti i profita u savremenim organizacijama. Iako su kompanije uvele napredne tehnologije i alate za merenje i optimizaciju rada, očekivani porast performansi i unapređenje radne kulture nisu ostvareni. Umesto toga, na osnovu dostupnih podataka, gubici usled pada angažovanosti zaposlenih i rasta odsustva procenjuju se na milijarde dolara godišnje, jer čak i minimalni pad individualne produktivnosti kumulativno vodi do ozbiljnog smanjenja prihoda.
Detaljna analiza pokazuje da savremeno liderstvo često funkcioniše po zastarelim modelima, posmatrajući zaposlene kao zamenljive delove sistema, što je pristup karakterističan za industrijsku eru. U novim tržišnim uslovima, koje karakterišu kompleksnost, neizvesnost i brze promene, ovakav pristup dovodi do slabljenja poverenja, nedostatka usklađenosti i smanjenja motivacije zaposlenih. Ovi problemi manifestuju se u podacima o angažovanosti koje menadžment priznaje, ali retko rešava na strateškom nivou.
U praksi, pogrešno je uverenje da je angažovanost isključivo domen sektora ljudskih resursa, što omogućava rukovodiocima da se distanciraju od odgovornosti za radnu kulturu i povezivanje sa zaposlenima. Takva izolacija rezultira time da zaposleni osećaju da nisu prepoznati i vrednovani, što direktno utiče na pad motivacije i radnog učinka. Posledice su vidljive kroz povećanje izostanaka, smanjenje inicijative i veći broj propuštenih poslovnih prilika, što dodatno povećava finansijski pritisak na kompanije.
Stručne analize ističu da se neadekvatnim liderstvom gubi potencijal zaposlenih, a tehnološki napredak može samo da ubrza već postojeće nedostatke u sistemu, ali ne i da ih reši. Rezultati i dalje zavise od kvaliteta rukovođenja i međuljudskih odnosa, dok pokušaji unapređenja angažovanosti kroz izdvojene programe ne donose održive rezultate.
U savremenim uslovima, kompanije koje ne redefinišu ulogu liderstva i ne prepoznaju angažovanost zaposlenih kao strateški prioritet, suočavaju se sa dugoročnim padom performansi i rastom skrivenih troškova. Očekuje se da će oni koji uspešno integrišu kulturu poverenja, transparentnosti i aktivnog rukovođenja biti u znatno boljoj poziciji da odgovore na izazove tržišta i održe konkurentnost u uslovima sve bržih promena.
Source: https://www.ibtimes.com/why-modern-workplaces-are-disengaged-its-not-what-leaders-think-3801191
