Visoka otkupna cena borovnice i strogi standardi izvoza pozicioniraju ovo voće kao profitabilan, ali zahtevan poljoprivredni sektor
Proizvodnja borovnice u Srbiji beleži značajan ekonomski potencijal zahvaljujući visokoj otkupnoj ceni i rastućem izvozu, ali istovremeno nosi i stroge zahteve u pogledu agrotehnike i kontrole kvaliteta, prema zvaničnim informacijama iz sektora poljoprivrede. Borovnica, često nazivana „plavo zlato“, omogućava domaćim proizvođačima ostvarivanje visokih prihoda po hektaru, što je čini jednom od najprofitabilnijih voćnih kultura na domaćem tržištu.
Visoka profitabilnost ove kulture proističe iz kontinuirane tražnje na inostranim tržištima, gde Srbija plasira značajan deo ukupne proizvodnje. Istovremeno, cene otkupa borovnice ostaju na visokom nivou, posebno u sezoni kada je ponuda iz Evrope ograničena. Proizvođači su, međutim, suočeni sa rigoroznim standardima kvaliteta i bezbednosti hrane, koji često podrazumevaju dodatne troškove za sertifikaciju i kontrolu proizvodnje.
Dominantna tržišta za izvoz srpske borovnice su Evropska unija i Ruska Federacija, gde je potražnja za ovim voćem stabilna tokom cele godine. Međutim, izvoznici moraju da ispunjavaju precizne fitosanitarne zahteve i procedure, što zahteva ulaganja u infrastrukturu, skladištenje i logistiku. Pored toga, proizvođači moraju da vode računa o pravilnoj upotrebi pesticida i održavanju sertifikata kao što su GlobalGAP, što dodatno komplikuje proizvodni proces.
Prema podacima iz sektora poljoprivrede, borovnica je postala ključna voćarska kultura u centralnim i zapadnim delovima Srbije, gde zemljišni i klimatski uslovi pogoduju njenom uzgoju. Proizvođači ističu da je ulaganje u savremene zasade i sisteme za navodnjavanje neophodno kako bi se obezbedio prinos i zadovoljeni izvozni standardi.
Visoka cena borovnice omogućava poljoprivrednicima da ostvare brzu povrat investicije, ali istovremeno zahteva konstantno ulaganje u tehnologiju i edukaciju. Očekuje se da će trend rasta proizvodnje i izvoza biti nastavljen, uz preduslov da proizvođači prate promene u regulativi i tržišnim zahtevima. Borovnica tako ostaje voćarska kultura sa izuzetnim ekonomskim potencijalom, ali i visokim barijerama za ulazak i održavanje konkurentnosti na globalnom tržištu.