Ćureća jaja sadrže dvostruko više kalorija i masti u odnosu na kokošija, ali su retka zbog visokih troškova i male produktivnosti
Ćureće meso spada među najčešće konzumiranu živinu, ali za razliku od mesa, ćureća jaja su gotovo nevidljiva na tržištu. Prema analizama stručnjaka, razlog leži u strukturi troškova i biološkim karakteristikama ćurki. Dok su ćureća jaja nutritivno bogatija od kokošijih – sadrže skoro dvostruko više kalorija i masti, kao i tri puta više holesterola – njihova proizvodnja je znatno skuplja i neisplativa za masovno tržište.
U industrijskoj proizvodnji, ćurke nose jaja znatno ređe nego kokoške, a potrebno je i više vremena da dostignu polnu zrelost. Kimon Vilijams iz Nacionalne federacije za ćuretinu u SAD navodi da ćurke počinju da nose jaja tek oko sedmog meseca života, dok je kod kokošaka taj period znatno kraći. Dodatno, ćurke zahtevaju više hrane i pažnje, što dodatno povećava troškove održavanja.
Ekonomsku neisplativost potvrđuju i procene iz SAD – da bi proizvođači ostvarili profit, cena jednog tuceta ćurećih jaja morala bi da iznosi 36 dolara (tri dolara po jajetu), što je višestruko više u poređenju sa cenom kokošijih jaja na tržištu. Iz tog razloga, dok je ranije ćureće jaje bilo dostupnije u domaćinstvima, danas se gotovo isključivo koristi kao delikates ili proizvod za gurmansku nišu, a ne kao masovna prehrambena roba.
Kada je reč o mesu, ekonomija proizvodnje je znatno povoljnija. Ćurke su fizički veće ptice sa znatno više mesa na grudima nego kokoške, što proizvođačima omogućava veću isplativost po jedinki. Zbog toga je ćureće meso postalo uobičajena namirnica, dok su jaja ove vrste ostala izvan glavnog tržišnog toka. Situacija se nije promenila ni sa razvojem modernih farmi – kokošija jaja ostaju standard zbog nižih troškova proizvodnje i veće dostupnosti.
Source: https://bif.rs/2026/03/curece-meso-se-cesto-jede-ali-ne-i-jaja-zasto/