Broj turista u opštini Pirot porastao tri puta u 15 godina, a 69 odsto firmi u gastronomiji osnovano je u poslednje dve decenije
Gastronomsko preduzetništvo u opštini Pirot beleži značajan ekonomski rast, oslanjajući se na proizvodnju mlečnih proizvoda, peglane kobasice i tradicionalnu staroplaninsku kuhinju. Prema rezultatima terenskog istraživanja Hristine Mikić, profesorke u oblasti finansija i kreativne ekonomije, najisplativija grana je proizvodnja mlečnih proizvoda, na kojoj pojedini preduzetnici ostvaruju do 50.000 evra godišnje.
Razvoj sektora gastronomije u Pirotu zasniva se na turističkim domaćinstvima u 13 sela, pri čemu preduzetnici organizuju brojne manifestacije tokom godine poput Sajma pirotske peglane kobasice, Festivala sira i kačkavalja, Jagnjijade u Krupcu i Dana hleba. Većinu preduzetnika čine žene, prvenstveno domaćice i one koje su izgubile posao tokom privatizacije velikih industrijskih kompleksa. Žene su ključne za raznovrsnost usluga u seoskim turističkim domaćinstvima.
Pirot je na ekonomskoj mapi Srbije prepoznatljiv kao najveći proizvođač guma za izvoz, ali paralelno jača i lokalni turistički sektor. U poslednjih petnaest godina broj turista u opštini Pirot je utrostručen i prošle godine je iznosio skoro 19.000 gostiju. Ukupan broj registrovanih ležajeva u Pirotu i okolnim selima je 1.500, dok najviše stranih gostiju dolazi iz Bugarske, ali su prisutne i organizovane grupe iz Austrije, Nemačke i Grčke.
Lokalna kuhinja koristi prirodne resurse specifične za ovaj region, kao što su ovčje, kozje i kravlje mleko i meso, žitarice i samoniklo bilje. Preduzetništvo je povezano i sa drugim kreativnim industrijama kroz upotrebu sirovina poput vune i gline. Najprepoznatljiviji proizvodi su pirotski sir i kačkavalj, peglana kobasica, staroplaninsko jagnje i tradicionalna jela kao što su banica, pihtije od boba i sarmice u listu vinove loze.
Prema sprovedenom istraživanju, 35 odsto preduzetnika proizvodi peglane kobasice, 30 odsto mlečne proizvode, a 20 odsto staroplaninsku hranu. Samo manje od trećine anketiranih nasledilo je posao od porodice, dok je 69 odsto prvi put u ovom sektoru i osnovali su firme u poslednje dve decenije. Nasleđene firme posluju oko 35 godina, ali porodična tradicija datira između 50 i 75 godina. Većina ispitanika gastronomiju obavlja kao glavno zanimanje, dok je za lokalna udruženja to dopunska aktivnost.
Poljoprivrednici dominiraju među pirotskim majstorima kuhinje, a posebno su zastupljene žene koje su zahvaljujući gastronomiji obezbedile ekonomski opstanak svojih domaćinstava i aktivno doprinose lokalnoj zajednici. Lokalna gastronomska ponuda doprinosi razvoju turizma i ekonomskoj diversifikaciji regiona.
Source: https://bif.rs/2026/04/gastronomija-u-pirotu-majstori-seoske-kuhinje/