Neto zarade porasle nominalno 1,1 odsto u odnosu na januar, godišnji rast iznosi 7,8 odsto prema zvaničnim podacima
Prema podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske, prosečna mesečna neto plata u februaru 2026. godine iznosila je 1.527 evra, što predstavlja nominalni rast od 1,1 odsto i realni rast od 0,8 odsto u odnosu na januar iste godine. U poređenju sa februarom prethodne godine, prosečna neto zarada u Hrvatskoj viša je za 7,8 odsto nominalno i 3,9 odsto realno.
Podaci pokazuju da je najviša prosečna neto plata u februaru zabeležena u farmaceutskom sektoru, dok su niže prosečne zarade registrovane u sektorima sa nižim stepenom dodate vrednosti. Statistika dalje ukazuje da su u sektorima sa izraženom potrebom za visokokvalifikovanim radnicima, poput farmaceutske industrije, prosečne zarade značajno iznad nacionalnog proseka.
Ovako ostvareni rast zarada u Hrvatskoj u februaru rezultat je kombinacije faktora, među kojima su povećanje potražnje za kvalifikovanom radnom snagom, kao i inflatorni pritisci koji se reflektuju na realni rast plata. Nominalni rast od 1,1 odsto u odnosu na prethodni mesec prati i blagi realni rast, što ukazuje na nastavak trenda prilagođavanja zarada trenutnim ekonomskim uslovima.
Analiza Državnog zavoda za statistiku pokazuje da je rast neto zarada izraženiji u sektorima sa većom dodatom vrednošću i potražnjom za stručnim kadrom. Pored farmaceutskog sektora, visoke prosečne zarade beleže i pojedini segmenti prerađivačke industrije i IT sektora, dok su najniže plate prisutne u uslužnim delatnostima i delovima trgovine.
Podaci o rastu prosečne plate imaju značajne implikacije na kupovnu moć građana i opštu privrednu dinamiku. Rast realnih zarada od 3,9 odsto na godišnjem nivou ukazuje na to da su građani, uprkos inflaciji, ostvarili povećanje životnog standarda u odnosu na prethodnu godinu. Ovakav trend može imati pozitivan uticaj na unutrašnju potrošnju i investicione aktivnosti u zemlji.
U širem regionalnom kontekstu, Hrvatska se i dalje nalazi među zemljama sa višim prosečnim platama u odnosu na deo zemalja regiona, što izdvaja njeno tržište rada po atraktivnosti za visokoobrazovane i deficitarne kadrove.
