Iran dozvoljava prolaz uglavnom tankerima iz Kine, Indije i Pakistana, dok je promet ostalim zemljama gotovo potpuno obustavljen
Protok tankera kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih tačaka za transport nafte, drastično je opao, sa dnevnim prolazom manjim od pet brodova, što predstavlja pad od oko 95 odsto u odnosu na uobičajeni nivo, pokazuju podaci platforme MarinTrafik i agencije Tasnim. Ova situacija usledila je nakon što je Teheran odlučio da dozvolu za prolaz daje isključivo tankerima iz prijateljskih zemalja, među kojima su Kina, Indija i Pakistan, dok je pristup tankerima iz zemalja koje iranske vlasti smatraju neprijateljskim potpuno onemogućen.
Ormuski moreuz je ključna geostrateška tačka za globalno tržište energenata, jer kroz njega normalno prolazi značajan deo svetske trgovine naftom. Prema podacima, trenutni nivo prometa predstavlja izuzetno ograničenje u odnosu na standardni dnevni protok, koji je ranije bio neuporedivo veći. Ovakav pad prometa ima direktne posledice na globalno snabdevanje naftom, s obzirom na to da je ovaj moreuz ruta za transport između velikih proizvođača Bliskog istoka i međunarodnih tržišta.
Analize pokazuju da su tankeri kojima je dozvoljen prolaz isključivo iz država s kojima Iran ima dobre političke odnose. Time je praktično prekinut dotok nafte za veliki broj evropskih i zapadnih potrošača, što dodatno komplikuje snabdevanje i može uticati na dalje poremećaje na tržištima energenata. Prošle godine, kroz Ormuski moreuz dnevno je prolazilo znatno više brodova, a najnovija ograničenja predstavljaju jednu od najoštrijih mera u poslednjoj deceniji.
Zvanične izjave iranskih vlasti navode da će ovakva politika ostati na snazi dok traju aktuelne tenzije i dok, kako ističu, “neprijateljske zemlje” ne promene svoj pristup prema Teheranu. Brodovi iz Kine, Indije i Pakistana, prema podacima MarinTrafika, trenutno čine gotovo celokupni preostali promet kroz ovaj strateški prolaz.
Ovakav razvoj događaja ima potencijalno dalekosežne posledice za svetsko tržište nafte, uključujući moguće povećanje cena i rizika u lancima snabdevanja. Tržišni posmatrači ističu da će nastavak ovakvog režima tranzita zavisiti od političkih i bezbednosnih dešavanja u regionu, dok zemlje koje su pogođene zabranom intenziviraju napore za pronalazak alternativnih pravaca i izvora snabdevanja.
