Prema podacima iz Višeg suda u Beogradu, polovina radnika gubi sudske postupke za zlostavljanje i diskriminaciju, dok četvrtina odustaje pre presude
Sporovi koje radnici u Beogradu vode zbog mobinga i diskriminacije na radnom mestu traju izuzetno dugo, a najčešće završavaju u korist poslodavaca, pokazuju analize. Prema zvaničnim podacima, prosečno samo svaki osmi radnik uspeva da dobije sudski spor, dok svaki četvrti odustane tokom procesa. Takođe, čak polovina radnika izgubi sporove za zlostavljanje i diskriminaciju na radu pred Višim sudom u Beogradu u poslednje tri godine, a oni koji istraju na pravdu čekaju i više od deset godina, u pojedinim slučajevima skoro 12 godina.
Stručnjaci ističu da je jedan od ključnih problema što sudije često ne razumeju suštinu diskriminacije i mobinga, kao i kompleksnost ovih sporova. Mario Reljanović, viši naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, navodi da sudovi ne prepoznaju uvek elemente zlostavljanja na radu, te da nije nužno da poslodavac ima nameru da zlostavlja zaposlenog kako bi postupak bio osnovan. On upozorava da sudske odluke, koje zahtevaju dokazivanje namere poslodavca ili opravdavaju loše uslove poslovanjem firme, mogu formirati opasan presedan za buduće slučajeve.
Kao tipičan primer navodi se slučaj administrativne radnice Marijane Petrović, koja je posle deset godina rada u firmi Birostroj ostala bez plate i doprinosa, a zbog neuplaćenih doprinosa je i kasnila sa neophodnom operacijom. U tužbi za mobing tvrdila je da su joj zbog toga nastupile ozbiljne zdravstvene posledice, ali je sud presudio da loši uslovi i neisplaćene plate nisu dokaz mobinga, pravdajući to slabim poslovanjem preduzeća.
Predsednica Upravnog odbora Društva sudija Srbije, Nada Đorđević, ukazuje da su ovakvi sporovi posebno zahtevni jer je teško pribaviti pisane dokaze, zbog čega se presude često zasnivaju na svedočenjima i obimnim saslušanjima. Ona smatra da je neophodno dodatno obučavanje sudija i razmena iskustava sa ekspertima iz ove oblasti.
Analiza pokazuje i da su sudovi preopterećeni predmetima, što dodatno produžava trajanje postupaka. U radnim sporovima, u kojima su tužioci često izloženi ozbiljnom psihičkom pritisku, odlaganje presuda dodatno pogoršava kvalitet života zaposlenih. Složenost slučajeva, nedostatak dokaza i opterećenost sudova rezultuju time da je radnicima teško da ostvare pravdu čak i u slučajevima kada su izloženi teškim oblicima zlostavljanja i diskriminacije na radnom mestu.
Source: https://bif.rs/2026/04/zasto-radni-sporovi-za-mobing-i-diskriminaciju-na-sudu-traju-i-do-12-godina/
