Cene jabuka porasle 37,1 odsto, trešnje čak 116,9 odsto usled pada prinosa i povećanih troškova proizvodnje
Republički zavod za statistiku objavio je da je rast cena voća od 18,7 odsto u 2025. godini predstavljao ključni faktor rasta potrošačkih cena, koje su na godišnjem nivou porasle prosečno 3,8 odsto. Najveći uticaj na poskupljenje voća imale su jabuke, čija je cena skočila za 37,1 odsto, prvenstveno zbog manjeg prinosa, koji je bio niži za 26 do 27 odsto u poređenju sa 2024. godinom, kao i zbog čestih prolećnih mrazeva i suše tokom vegetacije.
Pored klimatskih izazova, voćari su se suočili i sa značajnim rastom troškova energenata, zaštitnih sredstava i rada, što je dodatno podiglo prag isplativosti proizvodnje. Dodatni pritisak na domaće tržište jabuka došao je i zbog rasta cena na svetskom tržištu i povećane tražnje na novim izvoznim destinacijama, poput Bliskog istoka i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Značajan doprinos rastu cena voća dao je i rast cena citrusnog voća – limuna za 30,1 odsto i mandarina za 21,1 odsto. Ove promene su posledica globalne nestašice, suše i bakterijskih infekcija na plantažama, što je uslovilo pojačani uvoz iz udaljenih regiona, poput Argentine, i povećanje troškova transporta koje je podiglo prodajnu cenu za 30 do 40 odsto.
Cena trešanja skočila je za rekordnih 116,9 odsto zbog loših klimatskih uslova, kasnih prolećnih mrazeva i grada, što je dovelo do desetkovanog roda u ključnim regionima. Ograničena ponuda na pijacama uslovila je visoku početnu cenu, dok su preostali proizvođači imali značajno veće troškove proizvodnje i zaštite.
Slični faktori uticali su i na rast cene breskvi, koja je u 2025. godini porasla za 51,5 odsto. U grupi bezalkoholnih pića, rast cena od 11,6 odsto bio je dominantno podstaknut poskupljenjem mlevene kafe za 25,9 odsto, koja je čini 69,6 odsto ukupne promene u toj kategoriji. Rast cene kafe rezultat je nepovoljnih prilika na svetskim tržištima, novih akciza i rekordnih berzanskih cena sirovina.
U segmentu alkoholnih pića i duvana, duvan je poskupeo 6,7 odsto i činio 66,7 odsto ukupne promene u toj grupi, usled novog akciznog kalendara i povećanog oporezivanja proizvoda poput nesagorevajućeg duvana i tečnosti za elektronske cigarete. Cene lekova i medicinskih usluga porasle su 5,2 odsto zbog administrativnog usklađivanja i rasta troškova snabdevanja, dok su komunalne usluge poskupele 13,6 odsto, pre svega zbog povećanja cene snabdevanja vodom za 12,1 odsto, kao posledice viših troškova energenata, materijala i rasta plata u komunalnom sektoru.
