IMF upozorava da povećana izdvajanja za odbranu zbog sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku ograničavaju ulaganja u zdravstvo i socijalu
Međunarodni monetarni fond (IMF) upozorio je da rast vojnih izdataka, izazvan produženim sukobima u Ukrajini i tenzijama na Bliskom istoku, dovodi vlade širom sveta u situaciju da moraju praviti teške budžetske kompromise. U najnovijem izveštaju za april 2026. godine, IMF ističe da su države prinuđene da povećaju sredstva za odbranu, dok istovremeno raspolažu sa manjim prihodima od poreza i suočavaju se sa višim troškovima zaduživanja.
Prema analizi IMF-a, ovaj trend dodatno produbljuje fiskalne deficite i povećava javni dug, naročito u zemljama koje već nose teret zaduženja iz perioda pandemije. Organizacija naglašava da kontinuirani porast vojnih troškova smanjuje tzv. fiskalni prostor, odnosno iznos sredstava koji bi mogao biti usmeren na dugoročne investicije u javne servise i socijalnu zaštitu.
IMF navodi da su vlade suočene sa tzv. “guns versus butter” dilemom, gde potrebe za bezbednošću direktno konkurišu izdvajanjima za zdravstvo, obrazovanje i socijalnu pomoć. Ovaj fiskalni pritisak najizraženiji je u zemljama koje su u neposrednoj blizini ili su direktno uključene u aktuelne konflikte.
Ekonomisti koji prate izveštaje IMF-a primećuju da globalni poremećaji, poput skokova cena energenata i nestabilnih trgovinskih tokova, dodatno otežavaju fiskalno planiranje. Povećani troškovi energije i poremećaji u lancima snabdevanja utiču na rast inflacije, što dodatno ograničava mogućnost vlada da održe nivo socijalnog davanja i investicija u razvoj.
IMF upozorava da, iako su povećanja vojnih izdataka često neizbežna u uslovima krize, dugoročno preusmeravanje budžeta može narušiti strukturu javnih finansija ukoliko ne bude praćeno dodatnim prihodima ili racionalizacijom drugih troškova. Organizacija podvlači da je transparentno fiskalno upravljanje ključno kako bi se izbegli negativni efekti po održivost javnog duga i ekonomski rast.
Zbog aktuelnih geopolitičkih izazova, IMF zaključuje da će vlade i u narednom periodu morati da balansiraju između kratkoročnih bezbednosnih potreba i dugoročnog ekonomskog razvoja, uz stalni pritisak na budžetske prioritete.
