Profesorka Ekonomskog fakulteta upozorava na neizbežnu inflaciju i negativan uticaj na energetski intenzivne industrije
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković izjavila je da aktuelna ekonomska kriza nosi ozbiljan rizik od stagflacije, odnosno istovremenog rasta inflacije i usporavanja privrednog rasta. Upozorila je da bi posledice ove krize mogle biti teže od one iz 2008. godine, a inflacija je, prema njenim rečima, neizbežna.
Žarković naglašava da kriza neće ostati ograničena na tržište nafte, već će zahvatiti i lance snabdevanja i cene osnovnih prehrambenih proizvoda. Očekuje se da će prvi udarac osetiti industrije koje troše velike količine energije, što može dovesti do povećanja troškova poslovanja i smanjenja konkurentnosti na tržištu.
Prema njenoj analizi, izazovi u energetskom sektoru reflektovaće se kroz rast cena nafte i gasa, što automatski utiče na poskupljenje transporta i proizvodnje hrane. Sve ove promene, ističe Žarković, utiču direktno na svakodnevne troškove potrošača u Srbiji, a lanac negativnih efekata može se proširiti i na druga privredna područja.
“Postoji ozbiljan rizik od stagflacije, što znači da će inflacija nastaviti da jača, dok će privredni rast slabiti,” izjavila je Žarković. Ona je dodala da su ovakvi uslovi veoma izazovni za ekonomske politike, jer tradicionalne mere za suzbijanje inflacije mogu dodatno usporiti rast i otežati oporavak privrede.
Struktura problema, prema profesorki, ogleda se i u globalnim poremećajima u lancima snabdevanja i povećanoj volatilnosti na tržištima energenata i hrane. Takve tendencije mogu imati dugoročan uticaj na ekonomsku stabilnost, posebno u zemljama sa značajnim uvozom energenata i hrane.
U zaključku, Žarković ističe da je potrebno pravovremeno prilagođavanje ekonomske politike i podrška sektorima najizloženijim udarima, kako bi se ublažile posledice stagflacije i očuvala makroekonomska stabilnost. Efekti ove krize, po njenim rečima, biće trajni i zahtevaju koordinisane mere vlade i privrede.
