Mediatori iz Pakistana, Egipta i Turske nastoje da obnove dijalog pre 21. aprila, dok je blokada Ormuskog moreuza i zamrznuta sredstva među ključnim tačkama
Sjedinjene Američke Države i Iran nalaze se pod pritiskom međunarodnih medijatora da nastave pregovore o ključnim ekonomskim pitanjima pre isteka trenutnog primirja 21. aprila. Prema zvaničnim izveštajima, posrednici iz Pakistana, Egipta i Turske pokušavaju da prevaziđu nesuglasice koje su dovele do neuspeha poslednje runde razgovora u Islamabadu.
Jedno od centralnih pitanja u pregovorima ostaje sudbina oko 27 milijardi dolara (oko 2,9 biliona dinara) zamrznutih iranskih prihoda u inostranstvu, koje Teheran želi da iskoristi za obnovu nakon šestonedeljnog oružanog sukoba. S druge strane, SAD insistiraju na tome da oslobađanje sredstava ne bude preuranjeno i da je povezano sa napretkom u drugim segmentima dogovora.
Dodatni izvor napetosti predstavlja američka najava pomorske blokade, koju je administracija predsednika Donalda Trampa uvela kao instrument pritiska. Blokada prolaza kroz Ormuski moreuz, preko kojeg prolazi oko 20% globalne energetske trgovine, treba da posluži kao pregovarački adut za Vašington u narednim rundama razgovora. Iran, međutim, odbija da otvori ključnu morsku rutu pre postizanja konačnog mira, dok SAD zahtevaju njeno trenutno otvaranje.
Još jedan nerešen spor je status oko 900 funti (oko 408 kilograma) obogaćenog uranijuma koji se nalazi u Iranu. Dve strane nisu uspele da se usaglase o načinu na koji bi ovaj materijal mogao biti stavljen pod međunarodnu kontrolu u zamenu za ekonomske ustupke. Američki zvaničnici poručuju da je ponuda iz Islamabada „najbolja koju Iran može dobiti“, dok iranski ambasador u Pakistanu Reza Amiri Moghadam ocenjuje da su razgovori „postavili osnovu za diplomatski proces koji bi mogao stvoriti održivi okvir ukoliko se ojačaju poverenje i politička volja“.
Američka delegacija, na čelu sa potpredsednikom JD Vansom, naglasila je da su crvene linije SAD jasno saopštene i da dalji ustupci zavise od spremnosti Teherana na fleksibilnost. Izjave iz oba tabora ukazuju da su pitanja zamrznutih sredstava, slobodnog protoka kroz Ormuski moreuz i sudbine obogaćenog uranijuma ključne prepreke za postizanje sveobuhvatnog ekonomskog i bezbednosnog sporazuma pre isteka primirja.
Mediatori nastavljaju napore da dođe do nove runde razgovora pre 21. aprila, sa ciljem da se izbegne pogoršanje ekonomske i bezbednosne situacije u regionu. Ishod ovih pregovora imaće direktan uticaj na globalno energetsko tržište i finansijsku stabilnost Irana, s obzirom na značaj zamrznutih deviznih rezervi i strateškog položaja Ormuskog moreuza.
