Rusija predložila obustavu obaveštajne podrške Iranu u zamenu za prekid američkog deljenja informacija sa Ukrajinom, administracija SAD odbila predlog
Sjedinjene Američke Države odbile su predlog Rusije koji je podrazumevao obustavu ruske obaveštajne podrške Iranu u zamenu za to da Vašington prestane da deli bezbednosne informacije sa Ukrajinom, pokazuju podaci iz izveštaja objavljenog u martu 2026. godine. Predlog je iznet dok su SAD nastojale da balansiraju između pogoršane situacije u Ukrajini i rastućih tenzija sa Iranom.
Prema dostupnim informacijama, ruski izaslanik Kiril Dmitrijev tokom razgovora u Majamiju sa američkim zvaničnicima, uključujući Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, preneo je ruski predlog u kojem bi Moskva smanjila ili obustavila obaveštajnu saradnju sa Teheranom. Zauzvrat, Sjedinjene Države bi trebalo da prekinu razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom, što je, prema oceni zapadnih diplomata, predstavljalo ponudu koja je više odgovarala interesima Rusije.
Ovakav predlog pojavio se u trenutku kada su SAD bile suočene sa vođenjem politike na dva krizna žarišta: ratu u Ukrajini i sve zategnutijim odnosima sa Iranom, što dodatno komplikuje geopolitički i bezbednosni okvir u kojem američka administracija donosi odluke. Analitičari su ukazali da bi eventualno prihvatanje takve razmene moglo dugoročno uticati na bezbednost u istočnoj Evropi, ali i na energetsku stabilnost Bliskog istoka.
U izvornom izveštaju navodi se da su američki zvaničnici i međunarodni diplomate ocenili rusku ponudu kao neuravnoteženu, s obzirom na to da bi obustava podrške Ukrajini imala znatno veće strateške posledice za Evropu i NATO, u poređenju sa ograničavanjem ruskog uticaja u Iranu. Administracija SAD je stoga odlučila da odbije ruski predlog, zadržavajući kontinuiranu podršku Ukrajini u obaveštajnom i vojnom smislu.
Iako zvanične izjave vodećih američkih predstavnika nisu objavljene povodom ovog predloga, dostupni podaci ukazuju da je odbijanje ruske inicijative deo šire strategije SAD da ne dovodi u pitanje postojeće bezbednosne aranžmane sa evropskim partnerima. Očekuje se da će ovakva politika imati dugoročan uticaj na regionalnu bezbednost i ekonomske interese Vašingtona, posebno u kontekstu energetske stabilnosti i međunarodne trgovine.
