Američka administracija dozvolila prodaju iranske nafte od 20. marta do 19. aprila, Iran negira tvrdnje SAD
Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država saopštilo je da je administracija predsednika Donalda Trampa izdala 30-dnevno izuzeće od sankcija, što omogućava kupovinu iranske sirove nafte i naftnih derivata na moru. Ova odluka, objavljena kroz opštu licencu na zvaničnom sajtu američkog Ministarstva finansija, odnosi se na naftu utovarenu na brodove u periodu od 20. marta do 19. aprila, s ciljem ublažavanja pritiska na globalno snabdevanje energijom nakon početka američko-izraelskog sukoba sa Iranom.
Izuzeće, koje je ograničeno na 30 dana, omogućava međunarodnim kupcima da legalno trguju iranskom naftom i naftnim derivatima tokom navedenog vremenskog okvira, što se tumači kao pokušaj stabilizacije svetskog tržišta energenata u uslovima povećanih geopolitičkih tenzija. Ministar finansija SAD Skot Besent naveo je da je ova mera privremena i da ima za cilj da spreči dalje poremećaje u snabdevanju, posebno nakon eskalacije američko-izraelskog sukoba sa Iranom.
Prema podacima iz opšte licence, izuzeće važi za sve brodove na koje je iranska nafta utovarena u pomenutom periodu, a prodaja obuhvata i sirovu naftu i naftne derivate. Ova odluka dolazi u trenutku kada je globalno tržište nafte pod pritiskom zbog sukoba na Bliskom istoku, što je ranije izazvalo rast cena i zabrinutost zbog potencijalne nestašice energenata.
S druge strane, iranske vlasti su odbacile tvrdnje SAD o postojanju ovakve dozvole, navodeći da Iran nije bio uključen u proces izdavanja izuzeća i da ne priznaje američke sankcije na svoje izvoze nafte. Zvaničnici Irana ocenili su da je američka odluka politički motivisana i da ne odražava realnu situaciju u pogledu iranskog izvoza energenata.
Odluka američke administracije ima potencijal da kratkoročno utiče na ponudu i cene nafte na svetskom tržištu, ali ostaje neizvesno kako će se dalje razvijati geopolitička situacija i da li će izuzeće biti produženo nakon isteka roka. Tržišni analitičari smatraju da je ovakva mera deo šire strategije za očuvanje stabilnosti snabdevanja energentima tokom perioda pojačanih međunarodnih tenzija.
