NASA cilja stalno prisustvo na južnom polu Meseca, dok Kina razvija baze i istražuje resurse vredne milijarde dolara
Američka svemirska agencija NASA najavila je plan da pošalje astronaute na Mesec do 2028. godine, što je dve godine pre planiranog kineskog pokušaja, prema zvaničnim podacima. Ključni motivi takmičenja dve najveće svetske sile više nisu samo naučna prestiž, već i ekonomski potencijal resursa na Mesecu, posebno helijuma-3 čija cena dostiže 9 miliona dolara po funti (454 grama).
Na južnom polu Meseca identifikovane su značajne količine vode u obliku leda, što je od presudnog značaja za dugoročni boravak ljudi i razvoj infrastrukture. Molekuli vode mogu se razdvojiti na vodonik i kiseonik, omogućavajući proizvodnju raketnog goriva i vazduha za disanje, dok se voda može koristiti i za potrebe posade. NASA je precizirala lokacije za sletanje upravo u ovom regionu, a Kina takođe planira izgradnju baza oko južnog pola.
Helijum-3, izuzetno redak na Zemlji, potencijalno bi mogao da se koristi kao gorivo u fuzionim elektranama u narednim decenijama. Na Mesecu je ovaj izotop prisutan u tlu zbog uticaja solarnog vetra, a minerali bogati titanijumom na bližoj strani Meseca zadržavaju veće količine helijuma-3. Iako su koncentracije male, one su ipak veće nego na Zemlji, čije magnetno polje sprečava taloženje ovog elementa. Helijum-3 trenutno se dobija iz zaliha nuklearnog oružja na Zemlji.
Prema planu, NASA predviđa fazni razvoj mesečeve baze, od periodičnih poseta do izgradnje trajne infrastrukture, energetskih sistema i komunikacija, pa sve do mogućih nuklearnih elektrana. Osim toga, voda i hemikalije u zasenčenim oblastima Meseca mogu pružiti podatke o istoriji Sunčevog sistema i udarima kometa. Kina, s druge strane, razvija sopstvene istraživačke projekte i bazu na Mesecu sa sličnim ciljevima.
U oblasti astronomije, planirano je postavljanje radio-teleskopa u kraterima na daljoj strani Meseca, gde je uticaj radio-talasa sa Zemlje minimalan. Ovakva infrastruktura omogućila bi proučavanje ranog svemira kroz signale koje jonosfera naše planete blokira. Teleskop bi mogao da koristi prirodni konkavni oblik kratera, a roveri bi instalirali mrežaste antene i odgovarajuću opremu.
Ekonomisti i naučnici smatraju da bi eksploatacija resursa poput helijuma-3 i vode mogla dugoročno doneti značajne prihode državama koje prve razviju stalne baze na Mesecu. Pored potencijalne upotrebe u fuzionim elektranama, helijum-3 već ima primenu u ultra-hladnim rashladnim sistemima neophodnim za kvantne računare.
Source: https://bif.rs/2026/04/zasto-sad-i-kina-zele-prve-da-stignu-na-mesec/
