Dogovor uključuje povlačenje finansijske pomoći i ćutanje na represiju posle izbora, čime SAD utiču na migracionu politiku Kameruna
Vlada Sjedinjenih Američkih Država postigla je tajni dogovor sa Kamerunom o prihvatanju deportovanih migranata, koristeći ekonomski i diplomatski pritisak, pokazuju vladina dokumenta analizirana u poslednjem izveštaju. Ključni element dogovora bilo je uskraćivanje 30 miliona dolara (oko 3,2 milijarde dinara) finansijske podrške programu Ujedinjenih nacija za izbeglice u Kamerunu, uz izostanak zvanične reakcije SAD na represivne mere vlasti predsednika Pola Bije nakon izbora.
Dogovor, postignut tokom zime, formalizovao je praksu koja se već ranije sprovodila – u januaru su zabeleženi letovi sa migrantima iz SAD ka Kamerunu, među kojima su bili i pojedinci bez ikakvih veza sa tom zemljom. Prema izjavama deportovanih, mnogi nisu znali svoju krajnju destinaciju do trenutka ukrcavanja, a po dolasku u Yaoundé bili su zadržani u državnom kompleksu, bez mogućnosti izlaska dok ne pristanu na povratak u zemlje porekla.
Praksa je nastavljena i u februaru, kada su dodatni deportacioni letovi stigli u Kamerun. Pravne analize ističu da su među deportovanima bili i oni koji su u SAD imali sudsku zaštitu od deportacije zbog rizika od progona u matičnim zemljama. Kamerunski zvaničnici su dogovor okarakterisali kao “ucenu”, dok su advokati deportovanih naveli da se time “ljudi prodaju”. Pojedini slučajevi, poput marokanske državljanke sa američkom zaštitom, pokazuju ozbiljne posledice – ona je deportovana u Kamerun, iako nikada nije boravila u toj zemlji, gde su, prema njenim rečima, takođe krivična dela homoseksualni odnosi.
Tokom februara novinari koji su istraživali program deportacija pritvoreni su od strane kamerunskih vlasti, a njihova oprema oduzeta je zbog “osetljivosti informacija”. Prema oceni advokata, dogovor koristi pravnu rupu koja omogućava deportacije u treće zemlje, uz potencijalnu opasnost da migranti budu vraćeni u države u kojima im preti opasnost.
U ekonomskoj perspektivi, uskraćivanje 30 miliona dolara UN programu može imati dugoročne posledice po sisteme podrške izbeglicama u Kamerunu, dok istovremeno jača američki uticaj na migracionu politiku te zemlje. Ovakvi aranžmani ističu kompleksnost povezivanja finansijske pomoći sa migracionim i bezbednosnim prioritetima velikih država, ali i otvaraju pitanje održivosti međunarodne saradnje na polju zaštite ljudskih prava.