Prema istraživanju, 93% građana SAD starijih od 65 godina živi samostalno, ali većina ne može da plati profesionalnu pomoć kod kuće, što otvara pitanje dugoročne održivosti ovakvog modela
Najnoviji podaci pokazuju da čak 93 odsto građana Sjedinjenih Američkih Država starijih od 65 godina živi u sopstvenom domu ili stanu, dok svega 21 odsto ima finansijske mogućnosti da sebi obezbedi neophodnu negu u kućnim uslovima. Ovi rezultati, koji dolaze iz relevantnih istraživanja, naglašavaju rastući jaz između želje starijih osoba za nezavisnošću i njihovih stvarnih ekonomskih mogućnosti.
U okviru ove populacije, 9 odsto starijih osoba koristi neku vrstu podrške ili nege, što ukazuje na rastuću potrebu za profesionalnim ili porodičnim negovateljima kako godine odmiču. Međutim, troškovi angažovanja medicinskih sestara ili profesionalnih negovatelja znatno variraju u zavisnosti od učestalosti i vrste usluga, a hitna medicinska pomoć dodatno povećava ukupne izdatke.
Za većinu starijih Amerikanaca, takva briga u kućnom okruženju nije dugoročno održiva bez značajnih finansijskih resursa. U situaciji kada većina teži da zadrži kontrolu nad sopstvenim životom i okruženjem, ekonomski pritisci često nameću kompromis između kvaliteta života i dostupnosti neophodne nege.
Kao alternativu, domovi za stare nude integrisane usluge za nižu cenu po jedinici nege, ali i dalje zahtevaju značajna ulaganja. Prema podacima iz sektora profesionalne nege, ulazak u dom za stare može koštati od oko 200.000 dolara (preko 21 miliona dinara), što je za većinu građana SAD van domašaja.
Finansijski izazovi u oblasti nege starijih osoba ukazuju na potrebu za strukturisanijim rešenjima – kako kroz reformu zdravstvenog sistema, tako i kroz edukaciju porodica o realnim troškovima i mogućnostima dugoročne podrške. Uz očekivani rast broja starijih građana, ovo pitanje postaje centralno za održivost zdravstvenog i socijalnog sistema SAD.
