Slovačko selo Vlikolinec, koje se od 1993. godine nalazi na UNESCO-voj Listi svetske baštine, postalo je primer paradoksa masovnog. U njemu stalno živi svega 17 stanovnika, svake godine ga poseti oko 100.000 turista, zbog čega meštani sve glasnije upozoravaju da im je svakodnevni život postao gotovo nemoguć.
Vlikolinec se nalazi u centralnoj Slovačkoj i jedno je od najbolje očuvanih tradicionalnih planinskih sela u Evropi. Zahvaljujući autentičnoj narodnoj arhitekturi, 1993. godine uvršten je na UNESCO-vu Listu svetske baštine, čime je postao jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija u zemlji.
Međutim, ono što je trebalo da doprinese očuvanju sela danas, prema rečima pojedinih meštana, predstavlja veliki izazov. Svake godine kroz selo prođe oko 100.000 posetilaca, iako u njemu stalno živi samo 17 ljudi.
Jedan od najstarijih stanovnika sela, 68-godišnji Anton Zabukha, kaže da je bio primoran da na svojoj kući postavi natpise poput „Privatna svojina“, „Zabranjen ulaz“ i „Zabranjeno fotografisanje“ kako bi sprečio turiste da ulaze u njegovo dvorište ili fotografišu njegov dom.
Kako navodi, deo manifestacija koje se organizuju za posetioce više ne predstavlja autentičnu tradiciju Vlikolinec, već je prilagođen turistima, zbog čega selo, prema njegovom mišljenju, polako gubi svoj identitet.
