Predsednik Udruženja za međunarodni transport Srbije ističe da jedinstveno rešenje nije realno zbog različitih interesa država članica
Predsednik Udruženja za međunarodni transport Srbije, Neđo Mandić, izjavio je da se Šengenski sporazum trenutno primenjuje u 29 zemalja, ali da je gotovo nemoguće doneti izmene koje bi zadovoljile sve članice ovog sistema. U razgovoru za medije iz Banjaluke, Mandić je naglasio da postoje ozbiljna ograničenja kada je reč o mogućnosti prilagođavanja pravila Šengena, budući da svaka država ima specifične interese i potrebe.
Mandić je istakao da su tokom dosadašnjih diskusija o eventualnim izmenama Šengenskog sporazuma učesnici često isticali stav da “ne možemo i nećemo da menjamo Šengenski sporazum”. To, prema njegovim rečima, predstavlja ključnu prepreku za zemlje poput Srbije koje žele olakšice ili prilagođavanja u oblasti međunarodnog transporta i kretanja ljudi i robe.
On je objasnio da je u okviru postojećih pravila Šengena teško pronaći model koji bi zadovoljio sve države članice, s obzirom da su ekonomski i politički prioriteti različiti. U praksi, to znači da svako pokušaj izmena izaziva dugotrajne rasprave i retko nailazi na konsenzus, što dodatno komplikuje napore za liberalizaciju ili pojednostavljenje procedura na granicama.
“Upravo ono što nama smeta je tvrdnja ‘ne možemo i nećemo da menjamo Šengenski sporazum'”, izjavio je Mandić, naglašavajući da je to stav koji se često ponavlja na sastancima relevantnih institucija. On je naveo da je posle svih diskusija prihvaćeno da trenutno nije moguće uvesti izmene koje bi bile usklađene sa potrebama svih strana.
Ovakva situacija znači da transportne kompanije i privrednici iz Srbije moraju da se prilagođavaju važećim pravilima Šengenskog prostora, bez mogućnosti da utiču na njihovu promenu u skorijem periodu. S obzirom na to da Šengen pokriva 29 zemalja sa velikim razlikama u ekonomskom razvoju i politici migracija, zajedničko rešenje ostaje teško dostižno.
Analitičari ocenjuju da će ovakva rigidnost pravila i dalje usporavati procese liberalizacije na evropskom transportnom tržištu, a privrednici iz regiona morati da nastave da traže alternativne načine za optimizaciju svojih logističkih i transportnih operacija.