Poslednjih godina ekonomski rezultati Srbije često su tema javnih rasprava, ali kada se pogledaju zvanične statistike međunarodnih institucija i nacionalnih zavoda za statistiku, vidi se da Srbija u nekoliko ključnih ekonomskih pokazatelja prednjači u odnosu na većinu država nastalih raspadom bivše Jugoslavije.
Tri pokazatelja posebno privlače pažnju – strane direktne investicije, stopa privrednog rasta i prosečna zarada.
Srbija lider po stranim investicijama
Kada su u pitanju strane direktne investicije (SDI), Srbija je već godinama ubedljivo prva među državama Zapadnog Balkana.
Prema podacima međunarodnih finansijskih institucija i investicionih izveštaja, Srbija privlači više stranih investicija nego Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija zajedno, a u pojedinim godinama i više nego sve ostale zemlje Zapadnog Balkana. Takav rezultat posledica je velikih ulaganja u automobilsku industriju, informacione tehnologije, proizvodnju, logistiku i infrastrukturu.
Veliki priliv investicija omogućio je otvaranje novih fabrika, rast izvoza i povećanje zaposlenosti, zbog čega međunarodne institucije Srbiju često izdvajaju kao najvećeg primaoca stranog kapitala u regionu.
Rast BDP-a među najvećima u regionu
Drugi pokazatelj u kojem Srbija ostvaruje dobre rezultate jeste privredni rast.
Prema zvaničnim podacima za 2024. godinu, Srbija je ostvarila realan rast BDP-a od približno 3,9 odsto, što je među najvišim stopama rasta u Evropi i na Zapadnom Balkanu. Hrvatska je takođe zabeležila snažan rast od oko 3,8 odsto, dok je Slovenija rasla znatno sporije, oko 1,7 odsto. Bosna i Hercegovina ostvarila je oko 2,5 odsto, Severna Makedonija oko 2,8 odsto, a Crna Gora oko 3 odsto.
Posebno je zanimljivo da međunarodne institucije navode kako Srbija već nekoliko godina održava stabilan privredni rast uprkos usporavanju evropske ekonomije i slabijoj tražnji iz Evropske unije.
Plate – Slovenija i Hrvatska ispred, ali Srbija beleži snažan rast
Kada je reč o prosečnim zaradama, situacija je drugačija.
Slovenija i Hrvatska, kao članice Evropske unije sa višim nivoom razvijenosti, i dalje imaju veće prosečne plate od Srbije.
Međutim, Srbija poslednjih godina beleži veoma brz rast zarada. Prosečna neto plata premašila je 1.000 evra krajem 2025. godine, što predstavlja višestruko povećanje u odnosu na period od pre deset godina. Istovremeno, prosečne zarade u Srbiji značajno su više nego u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i u većem delu Crne Gore tokom većeg dela posmatranog perioda, iako se vrednosti razlikuju u zavisnosti od metodologije i datuma objave pojedinih statističkih zavoda.
Dugoročni trend pokazuje ubrzano približavanje razvijenijim ekonomijama
Jedan od pokazatelja koji najbolje ilustruje ekonomski napredak jeste rast BDP-a po stanovniku.
Prema podacima Eurostata, Srbija je od 2014. do 2024. godine povećala nominalni BDP po stanovniku za oko 141 odsto, što predstavlja jedan od najvećih rastova među zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji. Istovremeno, Srbija je zadržala pozitivan rast i tokom pandemije, kada su mnoge evropske ekonomije beležile pad.
Šta pokazuju zvanične statistike?
Kada se saberu ključni pokazatelji, dobija se jasna slika:
- Srbija je lider regiona po privlačenju stranih direktnih investicija.
- Nalazi se među državama sa najvišim stopama privrednog rasta na prostoru bivše Jugoslavije.
- Po prosečnoj zaradi i dalje zaostaje za Slovenijom i Hrvatskom, ali beleži znatno brži rast nego većina ostalih zemalja regiona i danas ima više prosečne zarade od dela država Zapadnog Balkana.
Upravo zbog toga međunarodne finansijske institucije Srbiju sve češće izdvajaju kao ekonomiju koja je u prethodnoj deceniji ostvarila jedan od najizraženijih razvojnih iskoraka u regionu, uz napomenu da će dalji rast zavisiti od nastavka investicija, povećanja produktivnosti i sprovođenja strukturnih reformi.
